Američki dolar počeo je da gubi svoj privilegovani status

U svakom slučaju, ovaj trend je 2007. godine došao do punog izražaja.
Prema podacima Medjunarodnog monetarnog fonda, dolarsko učešće u svetskim deviznim rezervama palo je o.g. na rekordno nizak nivo. Dok je, na primer, krajem juna ovo učešće iznosilo 65 odsto, dotle se krajem septembra smanjilo na 63,8 odsto.
U istom periodu znatno su se učvrstile pozicije drugih vodećih valuta. Recimo, učešće evra poraslo na bezmalo 26,5 odsto. Britanska funta sterlinga i japanska jena takodje učvrstile svoj položaj.
Opadanje poverenja prema dolaru je objektivni proces uslovljen stanjem stvari u SAD – smatra ekspert Insti-tuta Ruske akademije nauka za svetsku privredu i medjunarodne odnose Dmitrij Smislov.
«Stvarno, dolar polako, ali sigurno gubi ulogu glav-ne medjunarodne valute. To je vezano za činjenicu da SAD imaju ogroman deficit platnog bilansa u tekućim operacijama. Veoma je velik i budžetski deficit, što je takodje vezano za probleme koji su iskrsli na tr-žištu hipoteke. Takva su 3 glavna faktora ovog procesa».
Osim toga, u tempu privrednog razvoja američka pri-reda znatno zaostaje za svojim osnovnim konkurentima. Na primer, u zemljama EU i Japanu raste obim indust-rijske proizvodnje i investicija, što njihove valute čini privlačnijiim.
S obzirom na to, centralne banke mnogih zemalja i krupni investitori krenuli su putem diverzifikacije svojih deviznih rezervi dolare oslobadjajući se dolara i američkih hartija od vrednosti. Prema svedočanstvu Blumbergove agencije za poslovne informacije, stranci su samo u avgustu prodali akcije američkih kompanija u ukupnoj vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Danas ih privlače druge aktive.