Doživljaji po Snoudenu

Ne zna se gde se nalazi raskrinkavač specijalnih službi Edvard Snouden. U glavni grad Kube letom SU150 iz Moskve on nije odleteo. Umesto njega u Havanu je doputovalo oko trideset novinara. To što su ih na aerodromu u Havani dočekivale na desetine kolega sa foto i videokamerama, nikoga nije čudilo.

Za Eduarda Snoudena već mogu da se uzimaju opklade. Njemu treba da se dopada uloga neuhvatljivog osvetnika. I on stvara svoju špijunsku priču.

Započela je ona time što su vlasti Hongkonga saopštile da je američki begunac odleteo u Moskvu letom SU213. Posle toga reporteri svetskih medija su bukvalno napamet naučili red letenja moskovskog aerodroma Šeremetjevo. To što se dešavalo dalje više je ličilo na detekstivsku priču – sa policjom, praćenjem i noćnim dežurstvima.

Novinari su priređivali zasedu svuda gde su mogli da se probiju: u terminalu dolazaka i odlazaka, u sali zvaničnih delegacija, u tranzitnoj zoni, u hotelu u okviru aerodroma i ispred ambasade Ekvadora. Ali glavni junak, kao što i treba, sve je nadmudrio i ostao neprimećen.

U drugoj glavi Edvard Snouden je trebalo da odleti u Havanu. Novinari su menjali jedni druge na osmatračnicama. Erbas A-330 je trebalo da odleti na Kubu poluprazan. Ali novinari su kupili skoro sve karte. Avion se pretvorio u pravi leteći pres-centar.

Aktera u ovom špijunskom romanu postajalo je sve više. Saradnici bezbednosti aerodroma ogradili su izlaz sa leta 28, doneli dodatne instrumente za pregledanje putnika. Štampi su zabranili da snima sve ove pripreme. Uzbuđenje medija saradnici policije nisu delili.

Glava treća. Edvard Snouden se registrovao na let. Očekivalo se da će poleteti na mestu 17A. Pored njega je bilo rezervisano još jedno mesto, verovatno Sare Harison, pravnika Vikiliksa koja prati Snoudena. Novinari su rešili da se udruže i da ga zajedno nagovore da odgovori bar na jedno-dva pitanja. Ostalo je samo da dočeka on sam.

Kada su objavili ukrcavanje, u avionu pored mesta 17A nije moglo da se prođe. Svi su čekali da se Snouden pojavi bukvalno niotkuda, kao pravi špijun. Svaki detalj je mogao da bude važan: let su zadržali na 20 minuta, trapom se popeo čovek u bez maici sa zelenom torbom...

Kada su zatvorili vrata i avion počeo da rula po pisti, novinari su nastavili da osmatraju redove biznis i ekonomske klase. Samo je mesto 17A bilo prazno. Ostalo je samo da se fotografiše. Time su se i bavili obeshrabreni novinari. Za uspešan ugao fotografisanja imali su više od 12 sati vremena.

Edvarda Snoudena opet niko nije video. Samo on verovatno radi na nastavku špijunske sage o samom sebi.

Olga Denisova,