Tradicije i savremenost – u kretanju, u tranzitu

Od monumentalne skulpture i velikih slikarskih kompozicija do apstraktne grafike i umetničkog stakla... Sve čime obiluje likovna umetnost može da se vidi u Moskvi na 7. Međunarodnom festivalu Tradicije i savremenost koji se odvija od 26. do 30. juna u salama Centralnog doma umetnika. Pri tome svako delo može da se nazove premijera: više od 300 umetnika iz 21 zemlje predstaviće samo sveže radove. Radiokompanija Glas Rusije postala je informacioni partner ovog festivala.

Tradicije i savremenost je istovremeno i izložba, i konkurs, i dobrotvorna akcija. Ali najvažnije, kako smatra predsednik žirija akademik Ruske akademije likovnih umetnosti Tair Salahov, to je slobodna komunikacija među uemtnicima i sa publikom.

- U poslednje vreme takvih međunarodnih izložbi u oblasti likovnih umetnosti je malo – sa pozivanje umetnika. Mislim da su to pravilni koraci u tom pogledu što ljudi mogu da se sretnu, da stisnu jedni drugima ruke, da razmene stvaralačko iskustvo. To je odlično!

Naravno, festival Tradicije i savremenost ceni se ne samo za pozitivnu emocionalnu obojenost. On može da se razmatra kao neki sadržinski barometar. Pošto, po rečima predstavnika predsednika Rusije za međunarodne kulturne veze Mihaila Švidkoja, ovaj festival odražava aktualno vreme u kojem je sve prelazno, u tranzitu, u kretanju, gde se prožimaju tradicionalni i radikalni prilaz umetnosti.

- Ovo je izložba savremenih umetnika koji preživljavaju tradiciju kao stvar aktuelnu za stvaralaštvo, i u tom smilsu ona je prilično reprezentativna.

Na izložbenoj platformi jedni pored drugih su gigantska istorijska platna Rusa Vasilija Nesterenka i pletene od lanenih niti „vazdušne“ ikone ukrajinskog majstora Vladimira Denščikova, prefinjene slike glavnog akvareliste Amerike Miše Lena i žive trodimenzionalne fantazije azarbejdžanske umetnice Marjam Alakbarli. Stvaralačka raznovrsnost je jedna od glavnih osobina festivala. I zato pobednici konkursa kojima će uručiti elegantnu bronzanu statuetu Vera – simbol vere u stvaralaštvo, ljubav i uspeh – uvek postaju umetnici koji mogu da se nazovu antipodi po stvaralačkom maniru, slikovitosti i žanrovima... Na primer, rusko-nemačka dinastija slikara Belih, Pavel Mitkov iz bugarske, jermenski majstor Onik Sakjan koji živi u Portugaliji, Rusi – skulptor monumentalista Vladimir Surovcev i lutkar Natalija Macegora.

Kada se festival tek formirao, mnogi su se izjašnjavali, da citiramo ruskog klasika Puškina, da „u jednu zapregu ne može da se upregne i konj i uzdrhtala srna“. Sve teškoće i sumnje pamti organizator festivala Vera Kiseljova. Ali danas to više nije aktualno: i lik festivala i odnosi učesnika – a za protekle godine u Moskvi ih je boravilo više od dve hiljade, složili su se.

- Sada već postoji velika porodica u kojoj učestvuju poznati umetnici. I mi se sa svima veoma družimo. Oni nam iz godine u godinu sa zadovoljstvom pomažu.

Između ostalog iz godine u godinu u festivalu učestvuju umetnici amateri – to su ljudi koji su se proslavili u drugim profesijama: kreator Vjačeslav Zajcev, zvezda ruskog baleta Vladimir Vasiljev, režiser Vladimir Naumov. Njihova imena su dodatna intriga za izložbu. A ima i potpuno nepoznatih imena: to su učesnici dobrotvornog programa – mladi, a ponekad i sasvim mladi umetnici sa ograničenim mogućnostima.

Za sve godine održavanja festivala Tradicija i savremenost njegove izložbe posetilo je preko 150 hiljada ljudi.

Tatjana Zavjalova,