Koju cenu će platiti SAD za globalnu špijunažu?

Novi pokušaj da se stekne globalno prevashodstvo ovog puta u sferi tehničkog špijuniranja, pretvara se za SAD u velike probleme. Skandal zbog priče sa globalnom elektronskom špijunažom SAD dobio je novi impuls, ovog puta sa Istoka. Sada objašnjenja od SAD-a povodom prisluškivanja svoje ambasade u Vašingtonu traži Japan.

Ne radi se čak o tome što su SAD pokrenule sistem globalnog špijuniranja, pitanje je u drugom: kako sada graditi odnose sa tako nepoverljivim partnerom. Kako smatra nemački ekspert za kibernetičku bezbednost sa Slobodnog univerziteta Berlina Sandro Gajken, incident oko praćenja političara iz EU može da postane ozbiljna pregrada na putu američko-evropske poslovne sradnje.

- To nije veliko iznenađenje što SAD špijuniraju evropljane. Naravno, mnogi su pretpostavljali da se takva delatnost vrši. Sa druge strane, vrlo je neprijatno kada se saveznici u takvim razmerama bave špijunažom. Sada u Nemačkoj mnogi političari su zabrinuti ptianjem kakve su bile razmere praženja, a što je najvažnije u kom cilju je ono preduzimano. Pošto, na primer, u slučaju EU nije sasvim jasno da li zaista špijunaža može da služi ciljevima borbe protiv terorizma. Ovde su verovatno bili drugi motivi – postojala je želja da se na taj nači utiče na diplomatiju, pregovarački proces, na primer na sporazum o zoni spobodne trgovine između SAD i EU koji se sada priprema. Ako je tako, to može da iskomplikuje evropsko-američke odnose.

Pri tome takva reakcija je karakterističnija za zapadni deo međunarodne zajednice. U slučaju Japana glasne političke demarše ne treba očekivati. Praćenje Tokija je samo skica za portret američke spoljne politike, samtra direktor Centra za geopolitičku ekspertizu politikolog Valerij Korovin:

- Japan su ponizile SAD 1945. godine pomoću dva nuklearna bombardovanja i u suštini zauzele. Tamo stoje američke vojne baze, i ovde treba govoriti o odstustvu suverene politike u Japanu. Novost da su japansku ambasadu prisluškivali Amerikanci, naravno, neprijatna je, ali u globalnom smislu ova situacija nikako neće uticati na japansko-američke odnose. Japan još izvesno vreme ostaje okupirana zemlja. Jedino u šta može da se nada je to da će javno mnjenje unutar Japana biti provocirano na oštrija istupanja protiv američkog prisustva, koja se i tako dešavaju, ali nedovoljno aktivno.

Druga je stvar ako u novoj partiji tajni Edvarda Snoudena ne isplivaju podaci o američkoj elektronskoj špijunaži protiv Kine. Ne treba sumnjati u to da će se to desiti, nedavni talas uzajamnih optužbi Vašingtona i Pekinga za akcije kubešpijunaže smao još jednom to potvrđuje. Ipak iznošenje ovog incidenta na sud svetske javnosti može naglo da zaoštri odnose Kine i SAD, ubeđen je zamenik direktora Instituta za socijalno-politička istraživanja RAN Vilen Ivanov.

- Ovde reakcija može da bude adekvatnija. Objektivno suparništvo između SAD i Kine jača. Kina kao supersila praktično je nezavisna od ekonomskog partnerstva sa SAD. Peking naravno ima svoje ekonomske interese u SAD, ali reakcija Kine će biti oštrija.

Takođe, ističu eksperti, dobre mogućnosti za iskoristi situaciju sada dobija Rusija. Kako je primetio Valerij Korovin, Moskva može da stimuliše razmatranje teme globalne špijunaže SAD u okviru delovnja svojih stranih nevladinih organizacija i fondova. Ako Vašington tim povodom počne da galami, u kontekstu aktualne kritike dejstava ruskih valsti proitv NVO, on će konačno postaviti sebi etiketu licemera.

Grigorij Milenjin,