Doživljaji romantičara iz zemlje dvostrukih standarda

Skandal oko tajnih dokumenata koje je obelodanio Edvard Snouden razbuktava se. Predsednik Francuske Fransoa Oland pozvao je zemlje EU da istupe sa jedinstvenim stavom povodom prisluškivanja diplomatskih predstavništava evropskih zemalja od strane američkih specijalnih službi. Pariz ne namerava da vodi sa Vašingtonom nikakve pregovore dok ne dobije garancije prekida praćenja svojih diplomata i predstavnika drugih zemalja EU.

Skandal oko prisluškivanja 38 stranih ambasada i diplomatskih misija, između ostalog i saveznika iz NATO-a komentariše zamenik glavnog urednika bugarskog lista Duma Georgij Gerogijev. Snoudenova otkrovenja će imati dalekosežne posledice za odnose SAD i Evrope, smatra on.

- Specijalne službe vodećih zemalja prate jedna drugu. Takva praksa postoji ne jednu deceniju i neće biti prekinuta ubuduće. Problemi su u sledećem: u datom slučaju prisluškuju se institucije savezničkih država. Mislim da će to negativno uticati na odnose evropljana ne samo prema svojim političkim elitama vezanim za SAD, već i na evropsko-američke odnose u celini. Ne isključujem da će se narednih dana desiti izvesno jenjavanje skandala, zato što rukovodioci evropskih zemalja i struktura EU teško da će se rešiti na konfrontaciju sa SAD. Ali narastanje raspoloženja antiamerikanzma upravo u Evropi dobiće novi impuls zahvaljujući Snoudenu.

Najvažniji zaključak koji se nameće posle svega što se desilo: Amerika počinje da gubi monopol u sferi informacija, i to će u prvom redu pogoditi nju samu. Poslednjih decenija sila SAD se bazirala na medijskom imidžu Amerike kao imperije Dbora. Ali neavno se desio grandiozni skandal sa raskrinkavanjima Vikiliksa. Sada štafetu preuzima Snouden. Može se pretpostaviti da će biti i drugih senzacija. A to znači da će se u državnim strukturama SAD pojaviti sve više ljudi koji shvataju ogromnu razliku između reči i dela i to ih podstiče na raskrinkavnje dvostrukih standarda američke spoljne politike, koji postaju sve očigledniji.

Da li će se naći zemlja koja će na kraju pružiti utočište Snoudenu? Kako smatra Georgij Georgijev:

- Motivi Edvarda Snoudena su očigledno nekomercijalnog karaktera, ja vidim izvesni romantizam u njegovim postupcima. Što se tiče pružanja političkog azila, teško je reći da li će se na to odlučiti neka od preko 20 zemalja. SAD vrše ogroman pritisak na svaku od njih, ali nadam se da će se naći bar jedna latinoamerička država koja će pružiti Snoudenu utočište. On je ukinuo zahtev prema Rusiji zato što je smatrao neprihvatljivim uslove koje mu je postavila ruska strana.

Pre svega ono što se dešava je veliko iskušenje za mnoge zapadne zemlje koje se pozicioniraju kao pobornici liberalizma, demokratije, prava i sloboda ličnosti. Koliko će oni biti spremni da pomognu čoveku koga goni američka državna mašinerija? Hajde da pogledamo kako su oni zaštitili Snoudena. Ili je dvoličnost za koju je on optužio SAD svojstvo i drugih demokratija Evrope?

Irina Ciplakova,