Maršrutom bajkalskih pionira-istraživača

Pre 370 godina bilo je otkriveno jezero Bajkal. Prvi ga je opisao i uneo u kartu ruski kozak Kurbat Ivanov. U biografiji pionira do danas je dosta praznih mesta. U traganje za podacima o ovom putniku u Sibir je krenula ekspedicija istraživača iz nekoliko ruskih gradova.

Bajkal je najdublje i jedno od najvećih po površini jezera na svetu. Ono je bilo otkriveno ne tako davno, u julu 1643. godine. Na moskovskom prestolu tada je bio Aleksej Mihajlovič, drugi car iz dinastije Romanovih, otac budućeg cara Petra Prvog. U to vreme ruski kozaci su se kretali na istok, na svoju odgovornost osvajali neizstražene prostore Sibira. Odred Kurbata Ivanova od 74 toboljska kozaka stigao je do gornjeg toka reke Lene, a zatim je po njenim pritokama izbio na Bajkal. Radi nastavka putovanja po jezeru koje je po svojim razmerama više ličilo na more, bili su izgrađeni jaki brodovi. Naravno, razjedinjena plemene Evenka i Burjata, koje su tada nazivali Tunguzima, znala su to jezero, podseća vodeći naučni saradnik Instituta za rusku istoriju Nikolaj Nikitin.

- Ali smatra se otkrićem ono što je postalo blago ne samo lokalnih stanovnika, već i čitavog civilizovanog sveta. Podaci o ovom jezeru uskoro su se pojavili u ruskim dokumentima, na ruskim kartama. A zatim na zapadnoevropskim kartama.

O samom Kurbatu Ivanovu ne zna se mnogo. Osim karte Bajkala on je sastavio još nekoliko geografskih opisa regiona Sibira. Zatim je stao na čelo pomorske ekspedicije ka obalama Čukotke. Za zasluge je dobio plemićki čin. O mestu gde je rođen i mnogim drugim detaljima iz biografije za sada nema verodostojnih podataka. U potragu iz Moskve, Vladivostoka i Siktivkara na džipovima ka Bajkalu je krenula grupa istraživača. Kako je rekao organizator ekspedicije, moskovski novinar Aleksandar Orlov,

- Putujemo po onim predelima preko kojih su sibirski pioniri izbijali na nove horiznote. Razmišljaćemo kako je proticalo putovanje zajedno sa ljudima koji se zanimaju za ovaj kraj, proučavaju njegovu istoriju. Posetićemo sve muzeje. Želimo da saznamo što je moguće više o otkriću Bajkala.

Ekspedicija je napravljena po principu istorijskog modelovanja. Prolazeći maršrutama Ivanova istraživači se nadaju da će rekonstruisati tačnu kartu njegovog pohoda i utvrditi nove činjenice u biografiji pionira. Krajem jula sve grupe će se sastati na bajkalskom ostrvu Oljhon. U moskokovskoj posadi je snimatelj. Tako da će sve zanimljive epizode sa putovanja biti predstavljene u dokumentarnom filmu posvećenom Kurbatu Ivanovu.

Mihail Aristov,