Odredi smrti: od Salvadora do Avganistana

Edvard Snouden se našao na Šeremetjevu, samo zato što je još jednom podsetio svet na očiglednu istinu: da obaveštajne agencije imaju mogućnost da prate koga hoće. Njegovog saradnika, Bradli Meninga, u SAD već čeka presuda. On je kriv zato što je obelodanio podatke na koji način se u Iraku neuspešno uvodio "novi poredak".

U martu, novinari Guardian-a su na osnovu Meningovih dokumenata (Iraq War Logs) objasnili kako su od novca američke vojske, njeni instruktori obučavali specijalne snage iračke policije. Novinari ih nazivaju "odredima smrti."

Po prvi put ovaj termin je bio upotrebljen 1930. godine za odred "Gvozdene garde“ u Rumuniji, koji je korišten za masovno zastrašivanje i ubijanje političkih protivnika. Ipak, najpoznatiji "odredi smrti" su zabeleženi 1970-1980-ih, kada su ovakve jedinice osnivane u mnogim zemljama Latinske Amerike, ponekad uz pomoć spolja. U El-Salvadoru i Hondurasu, ove jedinice su bile osnovane, finansirane i obučavane od strane američkih vojnih savetnika i CIA. Rezultat - skandal i smanjenje američke pomoći ovim zemljama. Ali, "odredi" su nastavili da postoje i u HHI veku. Međutim, ciljevi se nisu postigli: oni protiv kojih su se borili, ili se pripremaju da postanu ili već jesu predsednici.

Tako je 2009 godine predsednikom Salvadora postao predstavnik levog Fronta narodnog oslobođenja Farabundo Marti Mauricio Funjes. U Hondurasu, bivši predsednik Manuel Zelaja, koji je morao da napusti zemlju zbog pretnje smrću, sada je glavni kandidat za predsednika. Čini se da su se slične noćne racije, filtracioni kampovi, vansudska ubistva, atentati i mučenja pokazali neefikasnim u pokušaju da se zavede željeni poredak .

Međutim, sudeći po dokumentima Meninga i Guardian-a, druge metode još uvek nisu u opticaju. Kada je oružani sukob verskih zajednica u Iraku 2006. godine zapretio izbijanju građanskog rata, američki savetnici sa "salvadorskim iskustvom," kako bi održale red, u vojsci i policiji su formirali odrede za razbijanje demonstracija. Godine 2008, savetnik iračke grupe za borbu protiv terorizma, penzionisani potpukovnik Rodžer Karstens, izjavio je za časopis The Nation, da su specijalne snage SAD "stvorile najmoćniju silu u regionu." I zaista, samo 2006. ovaj sastav je brojio oko 6000 ljudi. Njihove metode rada se nimalo nisu razlikovale od "salvadorskih". Prema rečima Karstensa, "sve što žele ti momci je da po ceo dan ubijaju "loše momke"" Kao rezultat toga, u zemlji je svakog meseca pronalaženo do 3.000 leševa. Najsurovija mučenja, tajna ubistava i masovna zastrašivanja specijalnih odreda vojske i policije, samo su ubrzali početak velikog građanskog rata u zemlji. Situacija se sve više i više pogoršavala. U maju ove godine, irački predsednik je rekao da neće dozvoliti formiranje paravojnih snaga za zaštitu građana na verskoj osnovi u Iraku. Ipak, one su se već u junu pojavile. I sada, svaki dan u Iraku gine više desetina ljudi, a program za formiranje efikasnih policijskih snaga je doživeo potpuni neuspeh .

U Avganistanu, pod sličnim okolnostima, Amerikanci su insistirali na stvaranju policijskih odreda od lokalnih stanovnika. Ideja nije nova: u istoriji zemlje, takvi odredi su poznati kao milicija („militia“). Ona je imala rezultate, ali je bilo mnogo primera pljački, iznude i nasilja nad sunarodnicima. Ona se sada zove - "lokalna policija“ (Afghan Local Police, ALP). Kadar (2013 oko 19.500 ljudi) obučavaju instruktori američkih snaga za specijalne operacije. Ipak, ona nije uspela da stabilizuje situaciju. 8. jula je bilo saopšteno da je u Kandaharu uhapšen službenik u bazi ALP, u kantonu Nerh, provincije Vardak, avganistanski "prevodilac" Zaharija Kandahari. On je optužen za mučenje i ubijanje civila. U podnožju baze je pronađeno tajno groblje, verovatno ljudi koji su nestali u decembru 2012. Krajem februara, zbog stalnih pritužbi o aktivnostima tih grupa, predsednik Hamid Karzai je čak tražio da se povuku američke jedinice za specijalne operacije iz provincije. Međutim, otuda dolaze gotovo svi teroristički napadi na Kabul. Povlačenje specijalnih snaga bi dramatično pogoršalo situaciju u provinciji, kao i u glavnom gradu. Međutim, ona je i ovako sve gora i gora. "Milišu" se plaše i nazivaju je "odredom smrti." Umesto stabilnosti, Kabul je dobio gnevne i masovne demonstracije lokalnog stanovništva. Sve je isto kao u Hondurasu i Iraku.

Uništavanje nepomirljivih i opasnih državnih neprijatelja – neizbežna je komponenta snaga za specijalne operacije i obaveštajnih agencija. Međutim, pokušaji da se problem bezbednosti reši skalpelom i sekirom, stvaranjem masovnih lokalnih grupa sa posebnim ovlašćenjima i minimalnom odgovornošđu u nadi da su one u stanju da reše viševekovne sukobe – pusta je želja. Tako je bilo u Latinskoj Americi, a tako je i sada u Iraku i Avganistanu.

Vadim Fersovič,