Izrael i Palestina obnovili dijalog

Posle trogodišnje pauze izraelska i palestinska delegacije su se srele u Vašingtonu i dogovorile da počnu mirovne pregovore. Državni sekretar SAD Džon Keri je izrazio nadu da će kroz 9 meseci njihov rad biti krunisan potpisivanjem palestinsko-izraelskog mirovnog ugovora, a na političkoj karti će se naći nova – palestinska – država.

Amerikanci su maksimalno obazrivo prišli pripremi susreta - nikakvih spornih pitanja poput statusa Jerusalima na dnevnom redu nije bilo. Zato su delegacije kontaktirale potpuno civilizovano, niko nije zalupio vrata. Međutim, na osnovi toga izvoditi zaklučak da će kroz 9 meseci biti potpisan mirovni ugovor preterani je optimizam od strane Kerija, - smatra pripadnik Odelenja proučavanja Izraela i jevrejskih zajednica Instituta orijentalistike RAN Dmitrij Marjasis.

- Mislim da ovo nije više realno nego tokom prethodnih pregovora. Još 2000. godine je predsednik SAD Bil Klinton računao da će biti potpisan mirovni ugovor između Izraela i Palestine. Prošlo je 13 godina, a to se nije desilo. Pošteno govoreći, nade su slabe. Za sada se ne vide razlozi da bi se to desilo, mada je činjenica pregovora dobra.

Faktički, Izrael je spreman da prihvati stvaranje nezavisne palestinke države, ali bez prethodnih uslova i u okviru teritorije, koju Arapi zauzimaju danas. Palestinci žele da vrate okupiranu od strane Izraela teritoriju na Zapadnj obali Jordana, stvaranje palestinske države u granicama 1967. godine, povratak izbeglica, revidiranje statusa Jerusalima. Za kompromis niko nije spreman, - ističe ekspert Instituta Bliskog Istoka Sergej Seregičev.

- U čemu se sastoje složenosti, povezane sa stvaranje palestinske drožave? To su izbeglice i teritorije. Ako bude stvorena jedinstvena palestinska država, šta će biti s milionima Arapa, koji žive na teritoriji države Izrael? Neće oni imati dovoljno mesta na teritoriji palestinske države, čak ne uzimajući u obzir one, koji su se nalazili u libanskim, sirijskim i drugim logorima za izbeglice. To je prvo. Drugo se tiče statusa Jerusalima. To su veoma bolna za obe strane pitanja. Nisam video principijelno nove prilaze njihovom rešenju, zato što ni Izrael, ni Palestina neće se složiti sa varijantom, recimo, objavljivanja Jerusalima neutralnim gradom, gradom pod kontroloma UN, odnosno, niko neće pristati na uslove – ni našim, ni vašim. Deliti Jerusalim je praktično nemoguće.

Problem je još i u tome da sami Izraelci i Palestinci ne mnogo podržavaju pregovore. Mirovni ugovor je potreban svima, ali stanovništvo Izraela nema osnove da veruje u ozbiljnost namera Palestinaca, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije zamenik ministra inostranih poslova Izraela Zejev Eljkin.

- Svi stavovi, koje palestinska strana izjavljuje kao konačne, koji ne podležu razmatranju, kao svojevrsnu crvenu crtu, za nas su neprihvatljivi. U izjavama šefa PNA Mahmuda Abasa postoji još jedan zanimljiv momenat – u budućoj pvlestinskoj državi neće živeti nijedan Jevrej.

Istovremeno u palestinskoj administraciji obećaju da će bilo koji postignut na pregovorima dogovor biti predložen za referendum. Uzimajući u obzir da je pokret Hamas već izrazio negativan odnos prema obnavljanju palestinsko-izraelskog dijaloga, palestinskoj vladi neće biti jednostavno da stekne odobrenje naroda.

Pregovori moraju da počnu posle 11. avgusta, kada se kod muslimana završavaju praznici povodom završetka svetog meseca Ramadan. Bukvalno prema prvim koracima će biti jasno da li su strane spremne da napreduju u pregovorima.

Natalija Kovalenko,