NADLEŽNOST

Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com

NADLEŽNOST

U svakodnevnom životu javnosti u Republici Srpskoj, BiH a i regionu, je prepuna “korpa” priča o nadležnima, nadležnosti ali i raznim oblicima ispoljavanja nedležnosti pa se često dolazi do pomisli da oni koji treba da uredjuju sistem sve rade samo ne ono što im je u opisu posla.

Počevši od Predsedništva BiH, preko Saveta Ministara, Parlamentarne Skupštine i mnogih drugih institucija, nadležnosti se tako komotno definišu da je to prosto neverovatno. Pojedini članovi Predsedništva više prete šta će se kazati u Beogradu i pritom su spremni da pominju “prste i noseve” umesto da rade na onom što im je Ustavom definisano.

U Savetu ministara ministri sebi dozvoljavaju luksuz da ne izveštavaju Predsedavajućeg, a o koordinaciji i sinhronizaciji nema ni govora. Svako svoje nadležnosti odredjuje po kriterijima političkih sistema iz kojih dolazi a zajedničkog rada nema ni u pomenu.

U Parlamentarnoj Skupštini izgleda da predstavnici dva naroda (Bošnjaci i Hrvati, zašto to jasno ne kazati) više čekaju da im Visoki nešto namakne umesto da se pridje procesu pralamentarnog dogovaranja što je osnovni princip rada svih parlamenata na ovoj planeti.

Nadležnost prema svim parametrima ne predstavlja subjektivno ovlašćenje, već skup obaveza i prava koji su definisani odredjenim pravnim aktima. Nosilac nadležnosti  svoja ovlašćenja mora vrštiti istovremeno i jednako kao dužnost.

Izgleda da su domaći nosioci odredjenih pozicija veoma dobro naučili lekciju od predstavnika medjunarodnih organizacija i snaga, prevashodno Visokog, te su pobrkali i nadležnosti i ovlašćenja a odgovornost negde usput izgubili.