Kraj recesije za Nemačku i Francusku

Nemačka i Francuska ekonomija su godinu dana bile u padu. Analitičare, međutim, iznenađuje njihov oporavak, jer su prognozirali suprotno.
Izjave Aksela Hajtmana, Petera Bofingera i Kristijana Dregera

Obe zemlje su u drugom tromesečju zabeležile ekonomski rast od 0,3 odsto. U Berlinu i Parizu sa oprezom govore o mogućoj opasnosti od drugog kriznog talasa, ali da je najgore prošlo.

Od početka aprila do kraja juna, ekonomije Nemačke i Francuske porasle su za 0,3 odsto. Oporavak je minimalan, ali tehnički znači kraj recesije za dve najmoćnije evropske ekonomije.

Francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard obavestila je sunarodnike da je najgore prošlo. Njen kolega iz Nemačke Karl Teodor cu Gutenberg ima još više razloga za radost, jer je zemlja sa godišnjim ekonomskim padom od 7,1 odsto zapala u najdublju recesiju od Drugog svetskog rata, a sada u svetu raste tražnja za nemačkim proizvodima, jer se ekonomija uglavnom oslanja na izvoz.

"Svedoci smo porasta tražnje na azijskim tržištima, posebno u Kini, zato smo značajno povećali proizvodnju", rekao je Aksel Hajtman, izvršni direktor LANKSES-a.

Nemački izvoz je porastao u junu za sedam odsto, što je najveći mesečni skok u poslednje tri godine. Zbog dobrih vesti porasli su indeksi na evropskim berzama i zajednička valuta. U prestonicama u Evropi očekuju da talas oporavka zahvati i njih. Nemački analitičari kažu da su vlada i centralna banka dobro odradile posao, ali su umereni u prognozama.

"Ne smemo zaustavljanje pada da izjednačimo sa početkom rasta, malo sam skeptičan kad uzmem u obzir opšte stanje u svetu. Još ne mogu da govorim o oporavku", kaže Peter Bofinger iz Saveta ekonomskih stručnjaka Nemačke.



"Reč je o fazi stabilizacije proizvodnje i moguće je da će u trećem tromesečju rast biti i veći. Ali mislim da je pred nama umereni oporavak", smatra Kristijan Dreger iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.

Oprez im nalaže i to što su bankarski sistemi još nestabilni, a vlade ne mogu doveka da izdvajaju tolike sume novca za podršku ekonomiji kakve daju sada.