Počinje Ramazan, mesec posta

Najvažniji i najsvetiji mesec islamske vere Ramazan počinje danas. To je mesec posta, uzdržavanja od hrane i pića, ali i loših misli i dela od jutra (sufura) do večeri (iftara). Nakon ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu.
ramazan2.jpg

Za islamske vernike danas počinje mesec Ramazana (Ramadan), mesec posta, molitve, milosti i praštanja, kada se oni prepuštaju tridesetodnevnom postu, uzdržavanjem od hrane i pića, ali i loših misli i dela od jutra (sufura) do večeri (iftara).

Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu.

To znači da svake godine post započinje 10 dana ranije ili, tokom prestupne godine, 11 dana ranije. Na taj način svaki dan u godini u određenom periodu je obuhvaćen postom.

Postoji verovanje da se sa početkom meseca Ramazana kapije Dženta (raja) otvaraju, a kapije Džehenema (pakla) zatvaraju, a šejtani (đavoli) budu okovani.

Veruje se da je 27. noć Ramazana (Lejletul-kadr) najznačajnija u godini, jer je baš tokom te noći počela objava Kurana. Zato je Lejletul-kadr noć određenja, noć sudbine, pa je zato kažu njena vrednost "veća od hiljadu meseci u kojima nema takve noći".

Reč je o, kako se veruje, noći kada se meleki (anđeli), uz dozvolu Gospodara, spuštaju na zemlju i smrtnicima ispunjavaju želje i daju oprost za manje grehe pod uslovom da je oni provode u ibadetu (verujući i nadajući se).

Ramazan "najmiliji gost"

Za Ramazan se kaže da je "najmiliji gost" u svakoj muslimanskoj kući i da je vredniji od hiljadu drugih meseci.

Post je skriveno ispoljavanje vere i zbog toga je poseban jer, kažu, u njemu nema licemerstva.

Veruje se da tokom posta čovek preuzima neka božja svojstva, jer Bog ne jede, ne pije i nema potrebu za tim.

Kada se predaju postu vernici znaju da to čine zarad Boga i da on za to posebno nagrađaje.

Jelo i piće dopušteni su tokom čitave noći.

Sveta knjiga Kuran kaže da Ramazan ima četiri dimenzije - duhovnu, moralnu, solidarnu i zdravstvenu. Posta su oslobođeni deca, trudnice, dojilje i bolesni.

Ramazanski dani su specifični i po tome što su džamije pune tokom svih pet namaza (molitve), iako se oni mogu obavljati i u kući.

Jednomesečni post vernike ne oslobađa redovnih obaveza i poslova, ali je dopušteno da se oni prilagođavaju verskim dužnostima.

U Sandžaku, na primer, neka privatna preduzeća tim danima planiraju kolektivne godišnje odmore, a smenski rad se prilagođava potrebama.

Tokom ramazanskih noći česta su rodbinska okupljanja, a trpeze su pune raznovrsne hrane iz tradicionalne muslimanske kuhinje.

Nakon tridesetodnevnog ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu. To su dani kada se vernici, sretni ispunjenim obavezama prema Bogu, vraćaju svakdnevnom životu.