SPOMENIK POGINULIM PRIPADNICIMA ŽANDARMERIJE U REJONU SELA LUČANE , OPŠTINA BUJANOVAC ! PRKOSI NEPRIJATELJIMA SRBIJE BESMRTNOŠĆU KOJOM ĆE NADŽIVETI VREME

  SPOMENIK POGINULIM PRIPADNICIMA ŽANDARMERIJE U REJONU SELA LUČANE , OPŠTINA BUJANOVAC ! PRKOSI NEPRIJATELJIMA SRBIJE BESMRTNOŠĆU KOJOM ĆE NADŽIVETI VREME 

 
Umesto uvoda :
Spomenik poginulim pripadnicima Žandarmerije u reonu sela Lučane, opština Bujanovac!

Spomenik je u obliku pravoslavnog krsta, sa grbom Žandarmerije na vrhu i sloganom ispod njega „S verom u Boga za Krst časni i majku Srbiju“, visok je cetiri metra i širok tri metra, na njemu se nalazi ploča sa konturama Republike Srbije i u središtu se nalaze imena i prezimena zajedno sa fotografijama 20 poginulih policajaca. Lociran je u reonu Gropa iznad sela Lučane, na mestu gde su '00 godine kidnapovana tri naša policajca, zatim likvidirana. Neprekidno se čuva.


Pred spomenikom izginulim policajcima i pripadnicima Žandarmerije , koji su kidnapovani, mučeni i zverski ubijani od strane šiptarskih terorista  u rejonu sela Lučane, Opština Bujanovac, a koji je podignut svesrdnim zalaganjem Generala Policije dr. Bratislava Dikića , a  koji je i sam 04.06.1999. godine bio teško ranjen na Kosovu ...Njihovi životi su testamenti i zvono koje opominje , da su usta dušmana Srbije kavezi za zmije , svaki put kad progovore , taj zmijarnik i gujarnik što se dovlači iza Prokletijskih lanaca , palaca , ujeda za srce i oči, siktajući  svojim otrovnim jezikom , ostavljajući svoje zmijske košuljice , pored svakog srbskog krajputaša i  manastira koga su spalili do temelja, grobljišta koje su preorali ....Pobijeni policajci i pripadnici Žandarmerije  neće u svojim domovima slaviti krsnu slavu , bdeti kraj slavke sveće, proslavljati rođendane svoje dece, krštenja, punoletstva, svadbe . Oni nikad više neće krenuti svadbenom povorkom, jer ih je zauvek šiptarska  zločinačka ruka, poslala mrtvačkim kolima , povorkama kojima koračaju samo senke i smrt . Njihove kosti od smaragda  i safira su duboke brazde , kojima su zasejali njive opomene . Njihovi skeleti kao minska polja , večito su  upozorenje Srbima . Umirali su u najgorim mukama, vadili su im oči, odsecali im  delove lica , gulili  kožu , zlotvori i zveri koje su mnogobrojne Srbe kidnapovali a potom im vadili organe  i prodavali na crnom tržištu , oni koji su proterali Srbe sa vekovnog ognjišta , kuće im do temelja spalili . Besmrtni su  životi policajaca koji su između krštenice i umrlice , uzleteli poput ptica , sarkofag im  od oblaka i od kamena . Pijavice , čija je želja da stvore Veliku Albaniju , skrivajući se iza američkih pasoša , čiji su dirigenti tirani iz Tirane, Brisela, Vašingtona , Vatikana ... Oni bi da zavrte točak istorije najbrže što mogu i da Srbiju mrtvačkim kolima pošalju u zaborav . U  državi u kojoj se ne poštuju ni ratni veterani , jasno je da se mrtvi zaboravljaju . Njihove su njive neposejane, vinogradi neobrani , majke doveka u crnini , sa njima i nebo zaleleče , dečijih pelena na sušilu nema . Ubijeni policajac nije se nagrlio sina , nije se nadivio verenice  , nije se naslušao pesme slavuja , nije dočekao nerođeno čedo . Kosti pobijenih policajaca su i  svetinja  i relikvija , koje su najkrvoločniji tirani oskrnavili ,  te krvopije krvožedne , čupajući im grgljan i vadeći im srce . A ljudski život je kao svetilište i životi ovih mladih ljudi , čija imena ne smem naglas  da izgovorim, jer pred istinom zanemim , pred istinom da su se ubice i teroristi drznuli da im ukradu pravo na život , na vazduh , na svadbe , ispraćaje , krštenja , ljubavi , rođenja dece , sa željom da se na Kosovu nikad ne zaljulja srbska kolevka . To su oni šiptarski tvorovi koji siluju srbske monahinje, pale svetilišta, ruše srbske kuće , a perje orla vrani ne priliči . Oni ne mogu biti orlovi,  već samo kukavice i lešinari . A svi oni koji sada čitaju ovaj tekst dočekaće jutra , a naši pobijeni branitelji ognjišta  svanuća i svitanja - nikad .Da li im se Srbija odužila, da li im je posthumno dodelila ordenje za hrabrost , za prolivenu krv, za živote koje su dali na braniku otadžbine , da li će njihovoj deci kupovati udžbenike i slati ih u škole da tamo uče neku novu istoriju , istoriju koju su pisale ubice njihovih očeva?!  Spomenik izginulim policajcima i pripadnicima Žandarmerije dok je sveta i  veka , slaće SOS signale , koji  će biti upozorenje Srbima , da teroristi koji žive od prodaje heroina i tako naoružavaju OVK , ne prezaju ni od čega i ni od koga i da im ruka neće zadrhtati ni srbsko novorođenče u tek zanjihaloj kolevci da ubije .  Ko prećutkuje istinu ? Ovo je spomenik vredan poštovanja . Srbijo zastani , pokloni se anđeoskim senima  naših zaštitnika , koji su svojom krvlju , umesto sejanja semenja života , posejali život rođen posle smrti , život posmrčadi i večnosti . Možda će neko da kaže : Zar će čovek ptice pevati da uči  ?  Zar će čovek sunce učiti  da sija? I hoće ! Oni su  sad negde na Nebu , među zvezdanim krajputašima i biće reke nezaborava koje će žuboreti  našim  venama . Njihova krv je tajno mastilo , nevidljivo  svakom , ali vidljivo Čuvarima Pravoslavlja  i Bogu Premudrom . Prerezali im grgljan oni koji ne slušaju Betovena , ni Čajkovskog , ni melodija ljubavi , kojima je najdraži vrisak žena i dece koje  ubijaju u ime svojih gospodara  smrti . Junaštvo  pobijenih policajaca , njihovu požrtvovanost neće posahranjivati , izdajnici ovog naroda . Njihova imena se izgovaraju sa strahopoštovanjem , sećanja na njih obasjavaće put  poput  nebeskih sazvežđa i  biće vatra koja će zmije zvečarke i njihove zmijske svlakove  oterati sa naših ognjišta . I Nebo sve više liči na beonjaču ljudskog oka iz čije zenice Sunce prosija , svetlošću obasjavajući mesto , gde su poslednji put pogledali Nebo , gde su mrtvim  usnama , izgovarali ime tek rođenog sina i kćeri - siročadi . Ovde su glave izgubili i  niko ne sudi teroristima- avetinjama , kojima ništa nije sveto . Ovde će se slušati molitva Pravoslavna , krstom se boriti protiv nekrsta. Sa ovog mesta uzletaće srbski sokoli prkoseći sejačima smrti . Ovde se  salutira  u  znak poštovanja na prekinute mlade ljudske živote . Ovaj je spomenik  i krajputaš i svetilište i ikona branitelja srpske grude , izvorište  i istočnik koji je će nadživeti vreme i nadvisiti let kondora , u svitanja zagrliće ga  sunce zrakom i prenositi pozdrave neutešnih, kucanje žila kucavica sestara , majki ridanica  i narikača , kćeri i sinova i nikad dovoljno zagrljenih verenica . Njihove duše i njihovi glasovi odjekivaće u nama , njihove senke otvaraće  nam srca violinskim ključem ljubavi , onih koji se nisu naslušali pesme ptica a postali su božuri ,  koji se nisu namilovali  verenica , onih koji nisu zaljuljali kolevku  novorođenog čeda . Jedino na ovakvim svetim mestima istina je je svima dostupna da : - Čovek je jedina voda obojena u crvenu boju ljubavi , ljubavi  prema majci Srbiji ! Ovde su pali nepobedivi i neustrašivi , ko leptiri koji su dotakli mnogo cvetova , naljubili se latica , a na kraju taj leptir umire sam .Svojim životima platili su našu slobodu . Ovde su uklesana imena onih , od kojih  dušmanima drhte glasne žice , gde od kostiju jednog mrtvog branitelja , umire od straha i prkosnog pogleda stotine neljudi i antihrista . Onih čije su nepogledale oči  zagledane u večnost , čija su deca - posmrčad ili se nikad neće roditi , kojima su mučitelji i krvožedni presekli put , prerezali grkljan , izdadili oči i ,  iščupali jezik .