Zaboravljena melodija za evropski orkestar

Spor oko novca se nastavlja. Kurs štednje uvlači Brisel u krizu, Parlamentarci upozoravaju na finansijski kolaps EU – od ovakvih naslova šareni se ovih dana evropska štampa. Reč je o jačanju za sada bezuspešnih pokušaja predstavnika zemalja-članica EU i poslanika Evropskog parlamenta da dostignu kompromis po pitanju budžeta jedinstvene Evrope za 2015. godinu.

Ne, nešto tako nije trebalo da se desi! – dramski je uzviknuo autor komentara na nemačkom informacionom Internet-portalu „n-tv”. Satima su parlamentarci i predstavnici zemalja EU vodili diskusiju povodom nerešenih budžetskih pitanja. I sve kako bi se nemoćno i praznih ruku razišli na razne strane. A sada se na Evropsku komisiju navalila gomila posla. Tako je autor prokomentarisao pregovore o budžetu EU za 2015. godinu koji su trajali 7 sati i na osnovu kojih najkasnije do ponoći 18. novembra trebalo je da bude doneto usaglašeno rešenje. Ali ono nije usledilo.

Rokovi raznih etapa procesa pripadali su i usvajanju glavnog finansijskog dokumenta Evrope određeni su, kao što se zna, zakonodavstvom EU. Njihovo osujećivanje povlači mnoštvo neprijatnih problema, što se i desilo u datom slučaju. Prema postojećim pravilima, sada na razmatranje treba da bude izneta nova varijanta budžeta. Pripremaće je aktualni sastav Evropske komisije. Kako je uverila komesar EU za pitanja budžetske politike Kristina Georgijeva, ova varijanta će biti pripremljena uskoro. To je naš dug pred građanima Evrope, izjavila je ona.

A vreme zaista ne trpi. Nova runda pregovora zakazana je za sredinu decembra. I ako do 31. decembra – konačnog roka usvajanja rešenja – kompromis ne bude dostignut, tokom 2015. godine EU će morati da živi po takozvanom vanrednom budžetu. To znači da mesečni troškovi će činiti dvanaesti deo od budžeta 2014. godine. U takvom slučaju, kako podvlače eksperti, ni o kakvom strateškom planiranju i ni o kakvim dugoročnim programima ne može biti govora.

A upravo zbog tih programa su se i razbuktali sporovi između vladinih činovnika zemalja EU i narodnim izabranicima jedinstvene Evrope. Poslednji su tražili uvećanje troškova budžeta, pošto aktualni, po njihovim rečima, odlikuje hronično nedovoljno finansiranje. Predstavnici zemalja-članica su se izjasnili za mali dodatak od 3,4%, što bi iznelo 140 milijardi evra. Poslanici su se založili da troškovi budžeta dostignu 146,4 milijarde evra ili za 8,1% više nego što je bilo 2014. godine.

Konačno, neslaganja oko evropske kase pojavljuju se svaki put prilikom utvrđivanja njenog sadržaja. Ali ovog puta diskusija koja je odražena u medijima, ostavlja malo čudan utisak. Da, vode se sporovi oko cifara i procenata, ali nehotice se čini da visoki vladini činovnici ne žele previše da se udubljuju u sadržaj tih samih programa i projekata za koje se izdvaja novac. U krajnjoj liniji, sporovi oko realnih problema evropskog domaćinstva za sada u medijima ne mogu da se nađu. Zato nema nedostatka u saopštenjima o tome da EU zajedno sa SAD ovih dana pripremaju nove stroge sankcije protiv Rusije. Na ovu nijansu skreće pažnju i glavni investicioni analitičar finansijske grupe Brokerkreditservis Maksim Šein.

- Sam model izgradnje EU pretpostavlja značajne probleme. Postoji jedinstvena valut, jedinstvena Centralna banka, ali budžeti su za sve različiti. Tako da je vrlo teško sprovoditi koordinisanu politiku. A sankcije protiv Rusije i uzvratne mere Moskve još više će zaoštriti budžetska pitanja. Pri tome svi shvataju da je odluka o sankcijama politička i da nema nikakav ekonomski smisao.

Neće li brige o sopstvenom domaćinstvu postati neka zaboravljena melodija za evropski politički orkestar? Za sada je disonsnsa u njenom izvođenju očigledna.

Oleg Severgin,