EU treba da nadoknadi štetu Srbiji zbog obustave Južnog toka

Diskusija koja je u sredu održana u Beogradu, nesumnjivo je dala odgovor na celi niz aktuelnih pitanja koja se ovih dana u javnosti tumače na različite načine, pri čemu ponekad i sasvim pogrešno ili zlonamerno, pa je zato svrsishodno pomenuti najvažnije zaključke, a oni u najkraćem glase ovako: Evropska unija treba da nadoknadi štetu Srbiji zbog obustave Južnog toka i Rusija će ispuniti sve svoje obaveze u opskrbljivanju Srbije gasom ove zime, sa kojom će se prijateljski dogovoriti o svemu.

Dakle, na skupu kog je organizovao Centar za razvoj međunarodne saradnje, i ovog puta su brojni srbski mediji sa naglašenom pažnjom pratili obraćanje ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina, koji je u svom iscrpnom izlaganju, a potom i odgovarajući na pitanja novinara, potpomogao da se razjasni suštinska razlika između Krima i Kosova, pri čemu je na kraju ponovio da pozicija Rusije prema Kosovu predstavlja tradiciju u ruskoj diplomatiji koja se ne menja, naglasivši da je to čvrst i pouzdan stav, u smislu neprihvatanja njegove samoproglašene nezavisnosti.

Međutim, ono što je svakako u ovom trenutku bilo propraćeno sa najvećim interesovanjem, to su bile njegove reči kojima se osvrnuo na sudbinu gasovoda Južni tok, rekavši da se desilo upravo ono što je dugo vremena tražio Brisel, u čemu je i uspeo, jer ga je potkopao. Naime, Čepurin je podvukao činjenicu da su Gaspromu stalno postavljani novi uslovi, pri čemu je Rusija stavljena u položaj čoveka koji plaća i moli, te ponovio izjavu Vladimira Putina da gasovod ne može biti izgrađen na takvoj jednostranoj osnovi, s obzirom da baš kao i u ljubavi – moraju postojati dve strane.

Osim toga, ruski ambasador je ukazao na to da se Bugarska klela da joj je Južni tok nacionalni interes, a onda je u Sofiju došla visoka američka delegacija, nakon čega su odustali od izgradnje, zbog čega je Čepurin ocenio da je Bugarska očigledno veoma bogata zemlja ako joj nije potreban takav gasovod koji bi punio njen budžet sa 400 miliona evra, te doneo hiljade dobro plaćenih radnih mesta, zatim 3 milijarde evra investicija, uz angažovanje njenih građevinskih kompanija, koji bi joj u budućnosti doneo ukupno 20 milijardi evra direktnih prihoda.

On je zaključio da su odustajanje od Južnog toka hteli Evropska unija i Zapad, i to su naposletku i postigli, jer ako nešto ne želite, onda ćete naći hiljadu razloga da to ne uradite. Stoga se retorički upitao – zašto još krivicu za to prebacivati na Rusiju, te da li je Evropska komisija uopšte pitala za mišljenje zemlje-učesnice u tom projektu i sve potrošače gasa? Nadalje, Čepurin je konstatovao da je to bio udarac Evropske unije protiv sopstvenih interesa i svoje konkurentnosti, a zemljama koje su pretprele štetu zbog blokiranja izgradnje gasovoda, među kojima je i Srbija, predložio je da traže odštetu od Evropske unije, s obzirom da je i po mišljenju drugih učesnika u diskusiji, kao na primer Dragomira Anđelkovića – Brisel kriv, a ne Moskva, za obustavu Južnog toka.

Pa ipak, bez obzira na sve, ambasador je izrazio uverenje da će u budućnosti jačati ideja Šarla de Gola o Evropi od Atlantika do Urala, s obzirom da i Rusija ima mnogo zajedničkih interesa sa Evropskom unijom, za koju je važno da zaštiti svoje interese i ukine sankcije Rusiji, a takvo očekivanje je potkrepio nedavnom izjavom nemačkog ministra inostranih poslova Štajnmajera, o tome da Evropska unija treba sarađivati sa Evroazijskim savezom u nastajanju, koji se formira na istoku oko Rusije.

U svakom slučaju, daleko od toga da je diskusija bila obojena isključivo pesimizmom i žaljenjem povodom obustave izgradnje Južnog toka, jer je iz nje proistekao i nešto vedriji zaključak da je skladište gasa u Banatskom Dvoru puno, te da Srbija neće imati problema sa tim energentom, zato što će Rusija ispuniti sve svoje obaveze. Međutim, ostaje snažan utisak da su pogotovo zemlje sa jugoistoka Starog kontinenta, a to znači i Srbija, iz najnovijih dešavanja mogle da izvuku korisnu pouku da se ubuduće moraju boriti za svoje interese i suverenitet, da bi ostvarile bilo kakav boljitak.

Ratko Paić,