Krah evropskog sna: migranti, radikali i separatisti

Demokratija, tolerancija, otvorenost i slobode — to je ono za šta se uvek borila Evropa. Ipak svaku, čak najblagorodniju ideju moguće je dovesti do apsurda ili izvrtati do neprepoznatljivosti.

Evo i demokratski principi evropskog društva su se ispostavili izokrenutim naopačke: umesto multikulturalnosti — nacionalizam, umesto toleranicije — radikalizam, umesto slobode — borba autonomija za odvajanje.

EU je uzavreli kotao kultura, političkih ambicija i ekonomskih težnji. Mnogi su hteli tamo da dospeju, i mnogima je to pošlo za rukom Ali poltika multikulturalnosti koja je bila proglašena od strane evropskih političara kao univerzalni lek za sve probleme, ozbiljno je sebe diskreditovala, ističe šef katedre za regionalnu politiku Instituta državne službe i uprave Ruske akademije privrede i državne službe pri Predsedniku Rusije Vladimir Štolj:

- Ova politika nije mogla da razreši probleme. To je vezano sa tim što mnogi iseljenici iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata ne adaptiraju se, ne integrišu se u sredinu u kojoj žive. To je prisutno i kod turske dijaspore — pre svega u Nemačkoj: ona živi praktično separatno od stanovništva Nemačke, deca često ne uče nemački, obrazovanje u školama je takođe prilično odvojeno. Problema je mnogo. Isto vidimo na primeru drugih velikih evropskih zemalja. Istraživanja pokazuju da do sredine 19. veka veliki evropski gradovi — Brisel, Berlin, Pariz — više od 45% će se sastojati od muslimana.

Ekonomiji takva najezda pridošlica takođe je štetna. Mnogi migranti često ne žele da rade, već da dobijaju doprinose za nezaposlene, dečiji dodatak i besplatne stanove. Takav ”socijalni turizam” privlači i građane mnogih siromašnih zemalja EU — Rumunije i Poljske. U toj situaciji starosedeoci počinju da negoduju. Uvećava se broj nacionalista i radikala, ističe docent katedre za evropske integracije MGIMO Aleksandar Tevdoj-Brumuli:

- Postoje mnogbrojna institucionalna, pravna i politička rešenja koja omogućavaju migrantima da se uklapaju u novo društvo u koje su dospeli. Ali oni to ne planiraju uvek da čine — zna se da postoji veliki broj incidenata vezanih za to što raste nivo islamizma u Evorpi. To je problem koji za sada nije rešen.

U Evropi postaju sve popularniji marševi protiv islamizacije Zapada — u nemačkom Drezdenu jedna od takvih akcija okupila je oko 17,5 hiljada ljudi. Zbog nezadovoljstva zvaničnim stavom vlasti po čitavom nizu vitalnih pitanja, mnoge autonomije i provincije kao što je Škotska ili Katalonija, žele da steknu nezavisnost, kaže Vladimir Štolj:

- Separatizam je uvek bio prisutan u Evropi, a u poslednje vreme on cveta. To je vidi i na primeru Baskonije, Škotke. Krajnje je nestabilna situacija na Balkanu, u čitavom nizu zemalja bivše savezne Jugoslavije. U Nemačkoj postoje razne nacionalne manjine koje imaju svoje posebne preference. Isto se može reći za Belgiju, Holandiju, mnoge druge zemlje. To je obziljna opasnost.

I opasnost od separatizma za evropske zemlje neće nestati sama po sebi, pitanje će postajati sve aktunije. I što manje pažnje političari zemalja EU poklanjaju nasušnim problemima, to će jače nezadovoljne provincije tećiti da se izbave takvog rukovodstva i započnu same da rukovode.

Marija Merkulova,