Paradoks severnokorejske demografije

U svežem izveštaju UNESKO o problemima obrazovanja u svetu ističe se, između ostalog, da će se do 2040. godine broj dece školskog uzrasta u KNDR smanjiti. Razlog je – opšte opadanje broja stanovnika koje se tamo očekuje. Starenje stanovništva i depopulacija su uglavnom problemi bogatih zemalja. Međutim, Severna Koreja će bez obzira na nivo prihoda takođe morati da se suoči s njima u najskorije vreme.

Ovo odražava zanimljivu osobenost severnokorejskog društva. S jedne strane, KNDR je vrlo siromašna. Pošto ekonomska statistika tamo ne samo da se drži u tajnosti još od početka šezdesetih godina, već se i prikuplja krajnje neredovno, nema tačnih podataka o iznosu BDP i nacionalnog prihoda, ali on po nekim procenama iznosi od 800 do 1800 dolara godišnje po čoveku. S druge strane, društveni pokazatelji Severne Koreje izgledaju upečatljivo. Pismenost u zemlji iznosi blizu 100%, a udeo lica koja se upisuju u visokoškolske ustanove iznosi oko 15%. Udeo gradskog stanovništva je otprilike 65%. Drugim rečima, KNDR je danas zemlja s praktično sveopštom pismenošću, s velikim brojem lica koja su stekla visoko obrazovanje, napokon, urbana zemlja. Po ovim pokazateljima ona otprilike odgovara prosečno razvijenim zemljama.

Demografska situacija u KNDR je takođe neobična za zemlju sa prihodom od 1000 dolara po stanovniku. KNDR je zemlja s niskim natalitetom. Ukupan koeficijent nataliteta, odnosno broj dece po ženi u godinama u kojima može da rađa u KNDR je pao ispod 2,0, odnosno ispod nivoa proste reprodukcije stanovništva. To je, naravno, mnogo više nego u Južnoj Koreji, ali svejedno znači da će u bliskoj budućnosti demografska tendencija u Severnoj Koreji podsećati na onu koja se može zapaziti u razvijenim zemljama – odnosno, stanovništvo će prvo stariti, a onda će se brzo smanjivati njegov broj.

Ovakav paradoksalni spoj niskih ekonomskih indeksa i društvenih pokazatelja koji su karakteristični za relativno razvijene zemlje, izazvan je jedinstvenom istorijom Severne Koreje. Ona je nekad predstavljala prilično razvijeno industrijsko društvo, ali je kasnije Severna Koreja doživela izuzetno tešku ekonomsku krizu.

Očigledno, treba očekivati da se Severna Koreja uskoro suoči s novim izazovima u oblasti demografije, koji će veoma podsećati na probleme Južne Koreje. Ona pritom neće posedovati ni dovoljno sredstva, ni dovoljno iskustva za prilagođavanje društvenim i ekonomskim posledicama starenja stanovništva. Većina zemalja postaje stara nakon što postane bogata, a Severnoj Koreji, ako se ekonomska situacija ne promeni kardinalno, predstoji da postane stara zemlja, ostajući pritom i prilično siromašna.

Andrej Lanjkov,