Georgij Žukov: Veliki i nepobedivi maršal

Legendarni maršal, četvorostruki Heroj Sovjetskog Saveza – zasluge Georgija Konstantinoviča Žukova pred Otadžbinom su neprocenjive. Rodivši se u običnoj seljačkoj porodici, on je prešao dug i slavan put od konjičkog unter-oficira do zamenika Vrhovnog Komandanta u vreme Velikog Otadžbinskog rata. Ne stavljaju uzalud zapadni vojni istoričari Žukova u isti red sa Aleksandrom Velikim i Napoleonom, smatrajući da je Žukov promenio tok istorije.

Od samog detinjstva Žukov je navikao na težak i uporan rad. Godine 1915. Žukov je doneo odluku da ode na front – u toku je bio Prvi svetski rat. Prošavši obuku, Žukov je položio ispit za čin unter-oficira. Već tada, on je bio odličan konjanik, vladao je oružjem i metodikom pripreme vojnika. Od avgusta 1918. Žukov je služio u Crvenoj Armiji, učestvovao u Građanskom ratu.

Bez obzira na to što Žukov nije stekao visoko vojno obrazovanje, iza sebe je imao mnoštvo završenih vojnih kruseva. Akademsko obrazovanje Žukov je zamenio iskustvom Prvog svetskog rata i Građanskog rata, službom na raznim dužnostima u Crvenoj Armiji. Konačno, u julu 1939. godine bio je imenovan za komandanta Prve grupe armija sovjetske vojske u Mongoliji. Upravo tada, prvi put je došao do izražaja talenat vojskovođe Georgija Žukova, kaže doktor istorije, profesor Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Jurij Rubcov:

- Žukov se ispoljio kao pravi inovator u oblasti vojne veštine. To se pokazalo još u vreme sovjetsko-japanskog konflikta na reci Halhin-Gol uoči Velikog Otadžbinskog rata, i posebno upečatljivo za vreme Velikog Otadžbinskog rata. Žukov se ispoljio toliko upečatljivo, da je to čak Staljin priznavao, nezvanično mu dadelivši titulu spasioca Moskve. Staljingradska bitka, Kurska bitka, bitka za Belorusiju – operacija "Bagration" - svugde se Žukov pokazao vrlo izrazito.

Početkom Velikog Otadžbinskog rata, on je naglo napredovao u službi. 23. juna 1941. godine bio je imenovan za člana Štaba Vrhovne komande. A već u avgustu postao je prvi zamenik narodnog komesara odbrane SSSR i zamenika Vrhovnog komandanta Staljina. Žukovu su uvek davali najteže deonice, gde je pre svega bila potrebna snaga volje i čvrstina karaktera.

Upravo pod njegovim rukovodstvom Crvena Armija je razbila nepobedivi vermaht kod Moskve. Nije uzalud do same smrti Žukov govorio: "Kada me pitaju šta sam najviše zapamtio iz prošlog rata, uvek odgovaram: bitku za Moskvu". Komentariše vojni istoričar, magistar istorije Aleksej Isajev:

- Rat se od blickriga pretvorio u dugotrajni sukob u kojem je Nemačka u daljoj perspektivi gubila. Zato je zaustavljanje vojske vermahta kod Moskve ogromna zasluga Žukova. Ipak, ona se time ne ograničava.

Godine 1974. maršal Sovjetskog Saveza Georgij Žukov je preminuo i sahranjen je na Crvenom trgu ispod zidina Kremlja. Iza sebe je ostavio memoare Sećanja i razmišljanja i večito sećanje na Veliku Pobedu.

Diana Goršečnikova,