Sretenje

Nastavljamo priču o običajima u vezi sa zimskim praznicima u Rusiji. Oni se najpre odnose na božićne praznike i zimsku kratkodnevnicu.

Božić je ponovno paljenje svetla u mraku, Bogojavljenje je praznik svetlosti koja je izašla iz tame. A postoji još jedan praznik koji slavi svetlost- onu svetlost koja se definitivno rodila i koja nakuplja svoju snagu. Taj se praznik na ruskom zove –Sretenje. Ovim se praznikom završava veliki ciklus praznika koji su u vezi sa zimskom kratkodnevnicom. Na ovaj dan u crkvi se služi posebna služba- na Zapadu 2-og, a u Rusiji 15. febrauara, obzirom da Ruska pravoslavna crkva i dalje koristi julijanski kalendar.

Sretenje, odnosno susret- to je po narodnom tumačenju dan kada se zima susreće sa prolećem. I zaista- sunce sija tako nisko da gotovo zaslepljuje, a mraz je još jači nego do tada. Sunce- ka letu, a mraz- ka zimi- kaže ruska poslovica. Ruski seljani su predviđali tih dana kakav će biti budući rod žitarica. Pa tako, ako na sretenjesko jutro pada sneg, onda će biti dobar prinos ranog hleba.

Tih februarskih dana već je sasvim jasno da je proleće blizu i da se treba pripremati za novu sezonu. Seljani su se okupljali da se dogovore kako će pristupiti predstojećoj setvi, a uz to su se i veselili. Obično bi domaćin, odnosno neko ko je bio bogatiji od ostalih, bio zadužen za napitke- za pivo i votku. Hranu su donosili ostali, a pod budnim okom domaćice bi se pripremala jela. Glavna bi poslastica za ovaj praznik bila vruća supa „pohlebka“, a praznik bi se završavao sladkim napitkom „kiselj“. Posle jela, narod bi plesao i veselio bi se. I do danas, u Rusiji se često priređuju Sretenjski balovi. Obično bi praznovanje Sretenja trajalo dva ili tri dana.

Drugi februar je 40.dan posle Božića. Tokom 40 dana nakon porođaja, prema jevrejskim pravilima, žena nije mogla da posećuje hram. 2.febrauar je dan kada je Marija prvi put posle porođaja ušla u hram. Marija sa bebom i Josif su pošli u Jerusalim i tamo na pragu hrama ih je susreto starac Simeon. Ovaj susret praznuje crkva.

Simeon je Isusa proglasio „svetim“ („svetlost za prosvećenje pagana“- Jevanđelje po Luki 2,32), zato su sretenjske sveće u Rusiji imale posebno značenje. Posebno za ovaj dan, topljeno je više voska i pravile bi se sveće, jer se smatralo da su one posebne. Čuvale bi se ove sveće čitave godine, a palile samo u posebnim prilikama.