Kako su se Srbi u RS odrekli ljiljana

Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH), kao bošnjačko-hrvatski entitet koji pored Republike Srpske (RS) čini Bosnu i Hercegovinu, nema svoje simbole već osam godina. Naime, članovi komisije za sve te godine nisu uspeli da postignu konsenzus o tome da li grb i zastava FBiH treba da imaju etnička obeležja.

Otkako je 2007. godine Ustavni sud BiH zastavu i grb FBiH, na kojima su bili ljiljani i šahovnica, proglasio neustavnim jer ne sadrže obeležja srbskog, trećeg konstitutivnog naroda, bošnjačko-hrvatski entitet koristi državna obeležja BiH.

Sadašnja zastava BiH sa tamnoplavom podlogom i žutim zvezdicama simbolizuje „evropsko okruženje BiH”, dok žuti trougao, kako tvrde heraldičari, predstavlja geografski izgled BiH. Čak i ovako grafički jednostavna zastava, bez kulturnih i istorijskih utemeljenja, ima dugu istoriju, ali staje u kratku pričicu.

Pošto tri naroda u BiH nikako nisu mogli da se dogovore o izgledu zastave, a približavale su se Zimske olimpijske igre 1998. godine u Naganu, tadašnji visoki međunarodni predstavnik Karlos Vestendorp je u februaru 1998. oktroisao zastavu pod kojom će stajati reprezentativci BiH. „Vestendorpova zastava” se razlikovala od današnje državne zastave BiH samo po tome što je umesto tamnoplave boje imala svetloplavu „kao simbol UN”. Parlament BiH je u avgustu 2001. doneo zakon koji je samo „potamnio” tu plavu osnovnu boju i proglasio zastavu i isti takav grb državnim simbolima BiH.

Republika Srbska, kao drugi entitet, u nešto je boljoj situaciji od FBiH pošto ima svoju zvaničnu i legalnu zastavu. „Podobnost” zastave manjeg bosanskohercegovačkog entiteta razmatrao je Ustavni sud BiH i ustanovio da je u skladu sa Ustavom BiH i da „može da bude isticana na javnim mestima”. Ustavni sud BiH inače usklađuje zakone donesene na entitetskom nivou (RS i FBiH) sa Ustavom BiH, koji je donesen u okviru Dejtonskog sporazuma 1995.

Ustavni sud je, dakle, zaključio da crveno-plavo-bela trobojka kao zastava RS ne predstavlja samo srbski narod u RS, jer se radi o zastavi u kojoj su zastupljene panslovenske boje koje su karakteristične za istoriju slovenskih naroda, među kojima su i konstitutivni narodi u BiH. Ustavni sud je takođe konstatovao da zastava RS i zastava Srbije nisu identične jer državna zastava Srbije ima u svom sastavu i grb, što nije obeležje zastave RS.

Ali grb Republike Srpske te iste 2007. godine nije zadovoljio zastupljenost sva tri naroda, pa je proglašen neustavnim. Prvobitni grb Republike Srpske temeljio se na grbu Kraljevine Srbije pre Prvog svetskog rata, uz dve manje razlike.

Prva je da je kruna u štitu a ne iznad njega, dok je druga razlika značajnija i ima dalekosežnije posledice. Naime, vlasti Republike Srpske su smatrale te 1992. godine da su ljiljani između kandži dvoglavog orla na srbskom grbu Kraljevine Srbije neprimereni, pa su ih skinuli i odrekli se simbola koji se nalazio na srbskim srednjovekovinim nacionalnim obeležjima.

Razlog je bio taj što su vlasti BiH već „koketirale” sa ljiljanima, a 4. maja 1992. proglasile su grb tzv. Republike BiH, zasnovan na grbu bosanskog kralja Tvrtka Prvog Kotromanića, koji je predstavljao plavi štit, podeljen srebrnom dijagonalom sa po tri ljiljana zlatne boje u svakom polju. Ovaj grb je BiH koristila do 1998. godine, kada je zamenjen Vestendorpovim.

Ali takav srbski grb nije prošao Ustavni sud BiH jer je imao srebrni krst i četiri ocila. Ali i kasnija verzija grba RS, u kojoj su vraćena dva ljiljana i ugrađeni detalji iz srednjovekovnih grbova dinastije Nemanjića i vladarskih kuća Kotromanića, Kosača i Hrvatinića, koji je usvojila Narodna skupštini RS 15. jula 2008, zapela je iste godine u Ustavnom sudu RS koji ga je proglasio neustavnim nakon razmatranja zahteva kluba Bošnjaka u parlamentu RS. Republika Srbska od tada umesto grba, za koji su Bošnjanjaci sve vreme smatrali da je nepotreban ovom entitetu, koristi amblem, odobren u Skupštini RS.

Kako su nedavno podsetili banjalučki mediji, pitanje sa zastavom i grbom FBiH došlo je u žižu javnosti kada je na konferenciji za novinare iza novog predsednika FBiH Marinka Čavare pored zastave BiH stajala i zastava sa šahovnicom. Na pitanje novinara čija je to zastava pored državne zastave BiH, Čavara je odgovorio: „Ovo je zastava hrvatskog naroda u BiH, a ja ovde predstavljam hrvatski narod”.

On je novinare posavetovao da je bolje da postave pitanje zbog čega FBiH nema zastavu, grb i himnu i konstatovao da nikada nije postignuta saglasnost kojim obeležjima će na „federalnoj” zastavi biti predstavljen srbski narod, tako da parlament BiH još nije doneo odluku o zastavi, grbu i himni.

Za razliku od Republike Srpske, koja je morala da se odrekne himne „Bože pravde“ i 2008. usvoji „Moju Republiku“, Federacija BiH još nema himnu.

„Pa, valjda postoji pesma koja će odgovarati svima", upitao se Čavara pred novinarima. Ne, ne postoji, jer dve decenije posle potpisivnja mirovnog sporazuma u bošnjačko-hrvatskom entitetu nema pesme za svačije uši.

B. Mitrinović
politika