U Parizu se priređuje izložba povodom stogodišnjica rođenja Edit Pijaf

Ove godine  se navršava sto godina  od kad je  (1915. ) u Parizu  rođena jedna od najtalentovanijih šansonjerki HH veka-Edit Pijaf.
 
Tim povodom Francuksa Narodna biblioteka u Parizu   priređuje  izložbu koja će biti otvovrena naredne sedemice, a   na kojoj će biti predstavljeno oko 400  različitih eksponata počeviši od ftografija,  tesktova pesama,  pa do video- klipova, kao i ostali predmeti koji su pripadali prvom glasu francuske šansone HH veka,  rođene 1915,  a preminule 1963.

Posetioci ove  postavke imaće priliku da vide i najatraktivniji eksponat -omiljenu crnu haljinu genijalne šansnjerke  u kojoj je Edit  Pijaf često nastupala na koncertima kao i majicu bickliste  Luja Žerardena s kojim je Pijaf  jedno verme bila u vezi.

Za ovu izložbu  francusdka glumica Marion Kozijar  pozajmila je dve svoje svetske filmske  nagarde  –„Cezara“ i Oskara“,   koje će se naći među eksponatima i time  još više privući pažnju posetilaca.

Izložbi koja se priređuje  povodom stogodišnjice rođenja kraljice šansone,   besmrtne Edit Pijaf,   dajemo spomen ovu.

Minijtaturna,  krhka figura

Gledajući tu minijaturnu,   krhku ženu visoku svega 147 sm teško je poverovati da je ta osoba uspela  da   podnese toliko nesreća,  koje su je pratile kroz ceo  život  od  rođenja do smrti.

Ta sićušna i krhka figura lutkarske spoljšnosti  pored  izvanrednih glasovnih sposobnosti, bila je obdarena neverovatnom životnom energijom,  upornošću i postojanošću.

U detinjstvu  je oslepela 

Pošto nikome u njenoj porodici u početku nije bilo do minijaturnog novorođenog stvorenja,  niko se na Edit nije ni obazirao,   pa nisu ni primetili da se kod devojčice razvila  katarakta.

Tokom prve tri godine Edit je bila potpuno slepa.

Čudom progledala

Kako u svojoj  knjizi piše Simona Berto, prijateljica pevačice, devojčicu je izlečilo pravo čudo. 

Njena  baka,  inače vlasnica bordela u Parizu,  je rešila da unuku   povede na hodočašće  k svetoj Terezi,  u Lizje. Zajedno s njima u manastir je  pošlo  i „sestrinstvo”  iz bordela  da se pomole za devojčicu,  a i za sebe.

Sveticu su molili da devojčica progleda na dan sv.  Ludovika,   na rođendan Editinog oca.

I molitva  im  se uslišila:  Edit je progedala   na dan koji je baka bila naznačila.

I prvo što je  povraćenim očinjim vidom ugledala u svojoj  kući buduća slavna pevačica  –bio je klavir. 

Zbog stalnog podsmevanja vršnjaka nije završila školu  i tako  ostala nepismena celog veka

Maloj Edit se nije dalo ni osnovnu školu da završi. I to ne zato što školu nije volela,  nego zato što joj je  u njoj bilo prosto neizdrživo zbog  stalnog podsmevanja kojim  su je i dočekivali i ispraćali  njeni vršnjaci:  niko od njih nije hteo da primi u svoje   društvo unuku  vlasnice bordela. 

Tada je otac ispisao iz škole  i naučio je da mu bude pomoćnica:  on je izvodio akrobatske trikove,  a Edit je pevala i tako zarađivala za život počevši još od  ranog detinjstva.

Tako će buduća  prva dama  setske šansone ostati celog života nepismena.

Preživela smrt   deteta

U 16.  godini Edit se udala za Luja Dipona,  trgovca i kroz godinu dana  rodila im se kćerka Marsela.

Ali brak se uskoro raspao i Dipon je napuštajući Edit poveo kćerčicu sa sobom.

Mala Marsela  se razbolela od španske groznice koja u to vreme harala svetom, smeštaju je u bolnicu,  u kojoj je posećuje majka koja se i sama zarazila španjolkom.  Ali,  Edit je ozdravila,  a kćerka  nije.

U to vreme je Edit napunila 20 godina  i posle toga nikad više nije rađala.

Leple,  vlasnik kabarea u kome je pevala,  nadeva joj nadimak  Pijaf (vrapče)

Luj Leple, vlasnik kabarea „Žernis“ poziva dvadestogišnju šansonjerku  da izvede  svoj program u njegovom pozorištu.

Leple joj je i nadenuo nadimak „Pijaf“ (vrapčić).

Njen nastup u kabareu je imao veliki uspeh,  ali će se uskoro dogoditi tragedija: Luj Leple je ubijen pucnjem u glavu,  a šansonjerka je dospela na spisak osumnjičenih  za ubistvo,  pošto se njeno ime nalazilo u testamentu poslodvaca. 

Preživela okupaciju nemačke armije

Početkom 1940.  Pijaf je bila  poznata šansonjerka i glumica. 

U ratno vreme priređivala  je dobrotvorne koncerte za podršku  porodicama stradalim u ratnim sukobima i pustošenjima.

Osim toga,    nastupala  je na koncertima na   teritoriji Nemačke u logorima u kojima su bili zatočeni francuski vojni zarobljenici.

Za vreme rata poginuli su joj roditelji.

Posleratni period – vreme uzleta pevačice

Posleratni priod je bilo vreme uzleta pevačice.

Došlo je do promena i na njenom ličnom planu:  Edit  počinje ljubavnu avanturu  sa svetskim bokserskim šampionom  Marselom Serdanom.

Sportista je bio oženjen,  ali se strasno zaljubio u pevačicu.

Nažalost,  Serdan je 1949.  stradao u avinskoj nesreći za vreme leta k Edit,  posle čega ona počinje da upotrebljava morfijum za smirenje.

Doživljava dve automobilske nesreće

Nakon  Serdanove pogibije,  Edi Pijaf se opet udala. Izabranik joj je bio Žak Pils.

Ni ovaj brak nije dugo trajao.

Edit su do kraja života progonile  nesreće i tragedije,  sustižući jedna drugu. Doživela je  i dve teške saobraćajne nesreće,  oba puta sa Šarlom Aznavurom pored sebe u automobilu.

Doktori su joj olakšavali bolove morfijumom od koga je još od ranijih tragedija postala zavisna.


Branko Rakočević