Britanski izbori: Biti ili ne biti u Evropskoj uniji

Oko 50 miliona Britanaca sa pravom glasa pozvano je da do 22 sata glasa za novu vladu i novog premijera. Od toga da li će na čelu države ostati konzervativac Dejvid Kameron ili će vlast preuzeti laburista Ed Miliband zavisiće i mesto Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Kameron je u januaru 2013. najavio da će, ukoliko bude izabran, do 2017. godine organizovati referendum o izlasku Velike Britanije iz EU, takozvanom Bregzitu.

Iako su u predizbornoj kampanji dominirala pitanja koja su se ticala ekonomske i socijalne politike, pitanje opstanka Velike Britanije u Evropskoj uniji bilo je prisutnije nego na prethodnim izborima. Lider laburista našao se u neprilici kada su ga pitali zašto i on nije obećao referendum.

Stranka nezavisnosti Velike Britanije (UKIP) koja je za izlazak iz Evropske unije, napravila je proboj u predizbornoj kampanji i privukla glasove konzervativaca. Jedno krilo Kameronove stranke je blisko UKIP-u, uključujući i neke od najistaknutijih članova, poput gradonačelnika Londona Borisa Džonsona koji se nada da će jednog dana doći na čelo partije.

Biti ili ne biti u Evropskoj uniji zavisi, dakle, u velikoj meri od ishoda izbora. Britanska javnost je podeljena, pa će, ukoliko dođe do referenduma, ishod biti neizvestan. On će zavisiti i od toga šta Kameron uspe da izvuče u pregovorima sa Evropskom unijom.

Lider torijevaca je glasačima obećao da će da pregovara sa Briselom o uslovima pod kojima će Velika Britanija da ostane u Evropskoj uniji pre nego što raspiše referendum. Kameron nije precizirao zahteve, ali je glavna ideja da Britanija dobije veće nadležnosti kako bi sprečila imigraciju iz drugih zemalja Evropske unije.

Imigranti su za Britanace jedan od glavnih bauka. Francuski ministar finansija Mišel Sapen mu je na dan izbora odgovorio iz Brisela da nova britanska vlada ne bi trebalo da računa na to da će moći da dobije nove uslove članstva u Uniji.

Škotska nacionalistička stranka (SNP), koja se u kampanji probila do treće političke snage u zemlji, zalaže se za izlazak iz Velike Britanije, ali ne i za izlazak iz EU. Škoti su za nijansu manje skeptični prema Evropskoj uniji od Engleza. Referendum bi mogao da izazove snažne tenzije između Engleza i Škota. Škoti bi mogli da iskoriste izjašnjavanje o opstanku u EU i da traže novi referendum o otcepljenju Škotske.