Zašto je dva miliona Evropljana protiv TTIP-a?

U 14 država EU prikupljeno je dva miliona potpisa u okviru evropske građanske inicijative protiv zaključivanja Transatlantskog trgovinsko-investicionog partnerstva (TTIP) sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Jedan od inicijatora ove akcije Gerd Hofman, predsednik bavarskog odeljenja nevladine organizacije „Više demokratije“, kaže za Sputnjik da kritikuje TTIP zbog toga što ovaj ugovor nosi pogubne posledice po demokratiju.

„Pritom, imam u vidu proces koji se tiče regulisanja komercijalnih sporova, a koji predviđa postupke van tradicionalnih sudskih institucija. Takvi arbitražni procesi daju mogućnost korporacijama da tuže države, ako bi zarada opala nakon uvođenja nekog novog zakona. U okvirima nemačkog zakonodavstva ne postoji takva mogućnost i slične procese korporacija protiv država ne predviđa nijedna članica EU“, dodaje Hofman.

On ističe da predlog federalnog ministra ekonomije Zigmara Gabriela, da se radi na stvaranju međunarodnog trgovačkog suda, deluje kao „ometajući faktor“.

„Ovo bi na kraju dovelo do stvaranja paralelnog sudskog sistema koji ne bi bio pod nekom višom kontrolom i koji bi podrivao naše demokratske instrumente pravne države. Osim toga, mi kritikujemo uvođenje takozvane regulativne saradnje, koju takođe predviđa ovaj ugovor. Prema odredbama ovog predloga, trebalo bi da bude oformljena komisija koju bi činili predstavnici politike i ekonomije i koja bi služila kao brana uvođenju bilo kog zakona koji bi stao na put ekonomskim interesima. I ovaj bi korak naneo štetu demokratiji, slobodama i pravima građana, jer se na ovaj način zapravo parlamenti nacionalnih država potpuno lišavaju ovlašćenja“, smatra Hofman.

On dodaje i da postoji bojazan da bi posredstvom ovog ugovora usledio novi talas privatizacije koji bi išao sve do opštinskog nivoa.

„Ovaj ugovor predviđa privatizaciju društvene infrastrukture, socijalne zaštite itd. Na ovaj način bi opštine u određenom obimu bile lišene svojih ovlašćenja i bile bi ograničene na nivo samouprave“, ocenjuje Hofman.

On dodaje da su čak i članovi Evropskog parlamenta, uz tešku muku, uspeli da ostvare pristup već obrađenim segmentima dokumenta.

„Oni ovaj dokument dobijaju na uvid samo u predviđenim prostorijama, kao što je na primer američka ambasada u Berlinu. Sve se krije i to nas plaši. Dodatna bojazan postoji i zbog mogućnosti da ratifikacija bude obavljena po ubrzanom postupku, budući da se za to zalaže naša kancelarka. Upravo Angela Merkel želi da ovaj dokument bude potpisan do kraja godine“, zaključuje Hofman.