NATO armada na ruskim granicama

Amerika planira da do kraja 2015. godine razmesti više od hiljadu jedinica vojne tehnike u Evropi, uključujući nekoliko stotina jedinica oklopne vojne tehnike. NATO snage za brzo reagovanje u Evropi bi trebalo da dostignu broj od 40.000 pripadnika. Ruski analitičari ocenjuju da su Sjedinjene Države u odnosu na Rusiju vrlo jasno postavile smernice.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je u planu da u Evropi bude raspoređeno 10 puta više pripadnika NATO snaga nego prošle godine, naglašavajući da će većina vojnika biti raspoređena u blizini ruske granice.

Odluka bi zvanično trebala da bude saopštena na ministarskom na stanku u Briselu sutra, odnosno prekosutra.

Deo vojne tehnike se, prema rečima ambasadora SAD pri NATO-u Daglasa Luta, već nalazi tamo gde treba, a cilj je da se ostatak razmesti do kraja godine.

„Mislim da će to biti nekoliko stotina oklopnih vozila, kao i tri do četiri puta više točkaša i pomoćnih vozila. Radi se o preko 1.000 vozila raznih tipova, ali samo nekoliko stotina njih su oklopna vozila. Do kraja godine treba da se završi razmeštanje u Evropi“, dodao je Lut.

Prema rečima šefa Pentagona Eštona Kartera, Amerika je spremna da razmesti 250 jedinica oklopnih vozila u sedam evropskih zemalja.

Kako kaže, SAD će u početku razmestiti 250 tenkova, oklopnih vozila i druge vojne tehnike u sedam evropskih zemalja, a bataljoni će bar privremeno biti razmešteni makar u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Rumuniji i Nemačkoj.

U sastav snaga koje će biti raspoređene u Evropi ulaziće timovi za brzo reagovanje, ojačani mornaričkim i vazduhoplovnim komponentama. Snage spremne da reaguju u roku od 48 sati prvobitno je trebalo da imaju 4.000 pripadnika.

Komentarišući raspoređivanje NATO trupa, politikolog i savetnik Ruskog fonda razvoja visokih tehnologija Nikolaj Dimlevič kaže da je Amerika u odnosu na Rusiju vrlo jasno postavila smernice.

„Ako ekonomske sankcije, ekonomski rat, koji započinju i dalje vode Amerikanci, ne da očekivan rezultat, onda na red dolaze vojne akcije“, kaže Dimlevič.