Puškov: Rusija već pomaže Srbiji, a i Srbija treba da pomogne sebi

Ruska reč: Kako po vašem mišljenju Rusija u sadašnjoj situaciji može da pomogne Srbiji?

- Puškov: Kao prvo, Srbija treba da pomogne sama sebi tako što će doneti ispravne političke odluke i izabrati ispravnu političku orijentaciju, koja odgovara njenim nacionalnim interesima. Što se tiče Rusije, ona već pomaže Srbiji. Ko je glasao protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti UN? Da nije bilo Rusije, rezultat glasanja bi bio sasvim drugačiji. Zauzeli smo stav koji principijelno sprovodimo. Mi takođe dosledno podržavamo Srbiju što se tiče kosovskog pitanja i ne mislim da će se to promeniti. Što se tiče pitanja energetike, svi znaju da je Rusija predvidela važno mesto za Srbiju u okviru projekta "Južni tok". Ali ovaj projekat je blokirala EU, što nije naša krivica. Njega je uništio Brisel i stav Bugarske. Mislim, ne bez učešća SAD. Svako ko bez predrasuda posmatra ovu situaciju, mora da prizna da Rusija s tim nema nikakve veze. Ne može ona da natera zemlju koja je članica EU i koja se po ovom pitanju orijentiše na Brisel, da donese odluke koje su u suprotnosti sa stavovima EU. Oni koji su (u Srbiji) nezadovoljni treba da se obrate EU i saznaju zašto je doneta odluka da se blokira ovaj proces.

Rusija je "Južni tok" zamenila "Turskim tokom", jer je u datim uslovima i u datim političkom okolnostima „Južni tok” bio neostvariv. Ali ne isključujem mogućnost da se nešto promeni kada sankcije protiv Rusije budu ukinute. Po mom mišljenju, u tom pravcu se već mogu videti izvesne naznake, mada ne bih da ulivam preveliki optimizam. Ali posle izjave Žan-Kloda Junkera o tome da je vreme da se obnove odnosi sa Rusijom, jer postojeća situacija ne odgovara interesima EU, kao i u svetlu dosta uspešnih pregovora u Parizu povodom realizacije Minskog sporazuma, čini mi se da se pojavljuje mogućnost da EU postepeno odustane od sankcija protiv Rusije. Ako za dve-tri godine ne bude sankcija, ko zna da li će tada ovaj projekat moći da se reanimira. Ko zna kakva će biti situacija. Može se promeniti odnos EU prema ovom projektu, jer su za njega bile zainteresovane i Italija, i Austrija, i Mađarska i Grčka, i, između ostalog, Slovenija. Projekat je bio ukinut u konkretnom trenutku i konkretnim okolnostima. Videćemo šta će biti dalje.

Trgovinsko-ekonomske veze između Rusije i Srbije se razvijaju. Nadamo se rezultatima u tom pogledu i u kontekstu Vučićeve posete Moskvi. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju uvećan je za 40% tokom poslednjih godinu dana zbog sankcija i kontrasankcija koje su uvedene u odnosima između Rusije i EU. Mislim da to takođe nije maksimum. Postoji prostor za razvoj novih projekata. I tu mi vidimo da naši odnosi jačaju.

Osim toga, ne znam drugu zemlju Evrope sa kojom se kontakti održavaju tako često na najvišem nivou. Srbsko rukovodstvo redovno dolazi u Moskvu, nekoliko puta godišnje. Putin je nekoliko puta dolazio u Srbiju. Kada govorimo o sadašnjoj poseti srbskog premijera Rusiji, ona podrazumeva susret i sa predsednikom i sa premijerom Rusije. Čini mi se da je takođe važan događaj dolazak predsednika Nikolića i srbskih vojnika na Paradu Pobede. To je bio simboličan gest, neka vrsta izazova upućenog evroatlantskoj zajednici, koja je želela da spreči dolazak inostranih delegacija na Paradu u Moskvi. Prema tome, kada govorimo o evropskim zemljama, smatram da su naši politički odnosi najbolji upravo sa Srbijom.

Imamo blisku saradnju parlamenata, sarađujemo u Savetu Evrope, u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a. U decembru će se održati prvo zasedanje velike srbsko-ruske parlamentarne komisije. Ovakav format saradnje Rusija ima samo sa još četiri zemlje, a to su Indija, Kina, Francuska i Italija. Srbija je peta zemlja kojoj smo ponudili ovakvu saradnju. Očekujemo da će se prvi sastanak Međuparlamentarne komisije Rusije i Srbije održati u Moskvi 16. i 17. decembra. Na čelu srpske delegacije biće gospođa Maja Gojković. Ovo je stalna institucija u okviru koje se razmatra nekoliko grupa pitanja. To mogu biti pitanja bezbednosti, trgovinsko-ekonomske saradnje, saradnje u okviru međunarodnih platformi. To nije periodična razmena delegacija, već stalno telo. U ovoj komisiji učestvuju i predsednici parlamenata. To je poseban status koji pokazuje nivo naših odnosa.

Ruska reč: Kada se govori o tome da li Rusija može da spase Srbiju ili da joj pomogne, misli se često na pitanje ulaska Srbije u NATO? Možete li to da prokomentarišete?

- Puškov: Ako Srbija ne želi u NATO, niko je ne može naterati. To je pitanje za srpsku političku elitu i srpske građane, da li oni žele da sačuvaju nezavisan spoljnopolitički kurs. Jer, naravno, ulazak neke zemlje u NATO znači da ona postaje deo vojnopolitičke organizacije. NATO nije politički klub demokratije. Kada čujem od kolega iz Severnoatlantske alijanse da je NATO politička organizacija kojoj je ostalo samo nekoliko zarđalih mitraljeza, ja to primam sa rezervom. NATO već 10 godina vodi rat u Avganistanu, NATO je bombardovao Libiju, i slušali smo o tome koliko je visokopreciznih i visokokvalitetnih bombi i raketa bačeno na libijsku teritoriju. NATO je vojna organizacija i ako ona nekoga upućuje u zemlje koje se graniče sa Rusijom, onda su to stručnjaci za postavljanje baza za brzo reagovanje, stručnjaci za postavljanje sistema PRO.  Politička aktivnost NATO-a se svodi samo na koordinaciju stavova u okviru zemalja NATO-a, dok je oko 80% aktivnosti ove alijanse vojnog karaktera i ta aktivnost sve više poprima antirusku orijentaciju.

Ako Srbija popusti pod pritiscima i na to pristane, ona će postati deo ove vojne komponente, koja nije usmerena protiv Irana ili Severne Koreje (to su bajke). NATO je od samog svog osnivanja usmeren protiv jačanja Rusije. On je u tom smislu nadživeo Hladni rat. NATO u stvari ima tri cilja. Prvi je da sačuva i ojača uticaj SAD u Evropi. Drugi cilj je da ograniči uticaj Rusije i, po mogućstvu, izvrši na nju vojnopolitički pritisak. I treći je da se sila alijanse projektuje na teritorije koje nemaju veze sa sferom delatnosti NATO-a (Sirija, Libija). Ako Srbija želi da postane deo ovih napora i da šalje svoje vojnike u operacije izvan sfere delatnosti NATO-a, to je druga stvar. Ali, Srbija može da obrati pažnju na iskustvo najuspešnijih zemalja Evrope, kao što su Finska, Austrija, Švajcarska, koje, po mom mišljenju, daju primer za uravnotežen pristup. Iako su neke od ovih zemalja članice EU, nijedna nije članica NATO-a. Mislim da odgovor na pitanje da li Srbija treba da bude deo NATO-a ne treba tražiti u Moskvi. Treba ga tražiti u Beogradu, u raspoloženju građana Srbije.

Moskva sa svoje strane može da ponudi Srbiji, i to je već realizovano, saradnju unutar Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Mi veoma tesno sarađujemo i na nivou diplomatskih resora. Može se govoriti o određenoj koordinaciji stavova na tom nivou, što se tiče Kosova, na primer. Međutim, pristupanje NATO-u je srbsko pitanje. Naravno, s obzirom da je NATO bombardovao Srbiju, i u centru Beograda još uvek stoji poluporušena zgrada Ministarstva odbrane, bila bi to, po mom mišljenju, neka neprirodna situacija da Srbija uđe u NATO, da žrtva postane članica agresorske organizacije. Ali to na kraju ipak treba da reši samo srbsko političko rukovodstvo. 

Ruska reč: Sada je napeta situacija u Crnoj Gori. Mi smo ekskluzivno prenosili prve izjave ruskih političara tim povodom. Bili su to apeli na dijalog između opozicije i Đukanovićevog režima. Ali, situacija ide putem eskalacije. Đukanović je optužio Rusiju za mešanje u situaciju. Pitanje je kako Rusija treba da reaguje na takve optužbe.

- Puškov: Za svašta mogu da nas optužuju. Bojim se da ono što čujemo iz Crne Gore ima drugostepeni značaj. To je ponavljanje nekih plitkih izjava koje su već upućivane iz severozapadnih prestonica. Aktuelna situacija pokazuje da je stanje rusko-crnogorskih odnosa loše. Crna Gora je uvela sankcije Rusiji. Ona, čini mi se, ima jednostrani odnos prema ulasku u zapadne institucije i odavno njena vlast pokazuje taj izbor. Dok neke druge zemlje žele da izbor zapadnih struktura uravnoteže dobrim odnosima sa Rusijom (takvih zemalja ima i u sastavu NATO-a i EU), Crna Gora je veoma jednostrana po tom pitanju. Zato me to ne iznenađuje. Rukovodstvo Crne Gore treba da razmisli o tome zašto se stanovništvo buni protiv ovakve odluke.

Kada na ulice Damaska izlaze demonstranti, kažu nam da je to demokratski stav, a u Crnoj Gori to nije demokratski stav, jer rukovodstvo želi zemlju da uvede u NATO. Mislim da mnoge zemlje imaju skeptičan odnos prema članstvu u alijansi. Zato Crna Gora nije prva zemlja koja ne želi u NATO. Poznato je da je Ukrajinu još Juščenko hteo da uvede u Severnoatlantsku alijansu, ali je stanovništvo bilo protiv, još 2000. godine. To nije prvi slučaj. Ne shvatam samo šta će stanovništvo Crne Gore time dobiti. Vojna elita može time nešto dobiti, politička elita se nada da će se približiti zapadnoj eliti, ali sama Crna Gora teško da će od toga imati neke koristi, jer ne vidim odakle dolazi spoljna pretnja za Crnu Goru i od koga treba da se brani. Radi se o političkoj igri sa ciljem da se političko rukovodstvo Crne Gore uvede u tzv. elitni krug. Rusija se ne meša u te procese, kao što se nije mešala ni pri ulasku Poljske u NATO, ili Češke. Đukanović treba da ubedi sopstvene sunarodnike da je to za njih dobro, a pošto mu to ne uspeva, on krivicu svaljuje na Rusiju. Radi se o političkoj manipulaciji.