Uvek kada kupite strani proizvod, znajte da ste korak bliže otpuštanju sa posla na kojem radite

Uvek kada kupite neku robu proizvedenu u inostranstvu, znajte da ste korak  bliži otkazu na poslu koji radite. Naravno, ako imate posao. I to bez obzira da li ste zaposleni u kompaniji koja se bavi energetikom a kupujete sok ili viršle koji nisu proizvedeni u Srbiji.

Kampanje „kupujmo domaće” su oprobani recepti kojima se mobiliše domaća javnost i podstiče nacionalni ponos i patriotizam i ona ne bira društvo ili državu u kojoj se, bar sporadično, slične kampanje nisu pojavljivale. I to počev od najrazvijenijih država poput SAD ili Italije ili zemalja u tranziciji kao što je Srbija do siromašnih država „trećeg sveta.

Težište ovih kampanja je uvek na ekonomskoj zaštiti domaće proizvodnje i redovno u periodima ekonomskih kriza kada se morao naći „krivac” za poremećaje u ekonomiji i privredi te zemlje. I naročito, kod osetnijeg pada standarda ljudi koji koji žive i rade u toj zemlji, jer oni i jesu prava meta tih kampanja.

Takvih pokušaja nisu bile izuzete ni SAD, kolevka liberalne trgovine u vremenu invazije jeftine kineske robe na američko tržište... ili Italija, kod donošenja lokalnih zakona koji su „kebab restorane” trebalo da izmeste na periferije gradova Italije a prednost u centrima bi se davala restoranima sa italijanskom nacionalnom kuhinjom.

Još uvek se sećamo kampanje Ministarstva trgovine Srbije i zvanične kampanje „Kupujmo domaće” od pre desetak godina. Sa stanovišta ozbiljne ekonomske politike jedne zemlje, ovakve jednokratne, ad hoc kampanje su po pravilu populističke a u suštini su pogrešne i krajnje, a u Srbiji i mnogim zemljama, potpisnicima međunarodnih trgovinskih sporazuma, su i zakonski nedozvoljene.

Dalo bi se onda zaključiti da ekonomski patriotizam ovog tipa nije koristan i da iz nas treba da govori samo “potrošač” a da zadovoljenje ličnih trenutnih potreba pojedinca mora biti jedini kriterijum pri izboru roba koje kupujemo ili usluga koje