Urušavanje odnosa s Rusijom biće najgore Obamino nasleđe

Veliko pogoršanje odnosa s Rusijom biće najgori rezultat spoljne politike američkog predsednika Baraka Obame tokom celog njegovog upravljanja zemljom, piše analitičar Fiskal tajmsa Patrik Smit.

U poslednjim mesecima predsedničkog mandata Baraka Obamu će pratiti tri spoljnopolitička problema koja on nikako nije mogao da reši ranije – upropašćeni odnosi s Rusijom, nuklearni problem Irana i kriza na Bliskom istoku. Malo je verovatno da američke vlasti znaju kako da reše makar jedan od njih.

Ruska strana je posavetovala administraciju Obame da prizna svoju umešanost u ukrajinsku krizu, da zaustavi širenje NATO-a na Istok i da počne da uvažava interese Rusije. Ništa od toga, međutim, nije se dogodilo.

Barak Obama i američki ministar odbrane Ešton Karter uradili su sve upravo suprotno, a šef američkog Stejt departmenta Džon Keri s vremena na vreme je pokušavao da igra ulogu mirotvorca. Sve je to dovelo do toga da Rusija usvoji obnovljenu strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj su NATO i SAD označeni kao pretnje.

„Ovo je žalostan i krajnje nepoželjan obrt. Ne samo da su odnosi s Moskvom zaoštreni bez ikakve potrebe nego Amerikanci propuštaju i mogućnost da sarađuju s Rusijom u svim oblastima – počev od suprotstavljanja terorizmu i okončavanja problema globalnog otopljavanja“, navodi autor teksta.

Kada je reč o sirijskoj krizi, odavno je očigledno da je opsesivna ideja o svrgavanju sirijskog predsednika Bašara el Asada bila pogrešna. Ipak, nije loša samo strategija nego i američki saveznici u Siriji, pre svih Turska koja je krenula u kampanju protiv Kurda, saradnika Vašingtona u borbi protiv DAEŠ-a (takozvane Islamske države).