Arapsko proleće posle pet godina – nestabilnost i destrukcija

Pet godina nakon Arapskog proleća, tokom kojih su demonstracije i protesti doveli do rušenja lidera mnogih zemalja na Bliskom istoku i severu Afrike, možemo reći da su te pobune bile „otvoreni pozivi destabilizaciji celokupnog regiona“, smatraju stručnjaci.

Ove nedelje se obeležava peta godišnjica početka pobune u Egiptu i rušenje vladavine Hosnija Mubaraka.

Mladi Egipćani, koji su predvodili pobunu, bili su ohrabreni revolucijom koja se dogodila svega mesec dana ranije u susednom Tunisu, rekla je za Sputnjik profesorka sa Lejk forest koledža SAD Gada Talami.

„Svi su pretpostavljali da će režim Mubaraka ostati zauvek na snazi. Međutim, odjednom mladi ljudi su dobili vetar u leđa i osetili moć mase iza sebe, kao i njihovu spremnost za akciju“, rekla je ona.

Gada Talami je istakla da je Arapsko proleće imalo katastrofalne posledice, kako za Egipat, tako i za druge zemlje arapskog sveta, umesto da stvori slobodu i demokratiju, kako je i bilo zamišljeno.

„Arapsko proleće je bilo samo pozivnica za destabilizaciju celokupnog regiona“, naglasila je ona.

Istovremeno, direktor Galf Instituta iz SAD Ali el Ahmad smatra da su mnogi arapski narodi desetinama godina bili potiskivani despotskim vladama, dok su protesti u Tunisu 2010. godine inspirisali Arape u celom regionu da se domognu sopstvenog dostojanstva.

Prema njegovim rečima, glavna prepreka u ostvarivanju Arapskog proleća bila je u tome što su sile, koje su finansirale pobune, nastojale da rezultat tog haosa pretvore u sopstvenu korist.

„Želje svih aktivista koji su predvodili Arapsko proleće ne mogu realizovati oni koji su trenutno na vlasti u arapskom svetu“, istakao je on.

I lider pokreta „Malkolm eks“ Sukand Čandan smatra da je Arapsko proleće najveća katastrofa koja je pogodila Arape u poslednjih 50 godina.

Govoreći o Libiji, dodao je, uništenje te zemlje ne bi se dogodilo da pobune nisu organizovane prethodno u Tunisu i Egiptu, čiji naslednici sada vode rat sa ekstremistima DAEŠ-a.