Đukanović: SPC je moćno oružje Srbije i Rusije protiv Crne Gore

Tačno je da Rusija i Srbija imaju veoma moćno oružje u pravoslavnoj crkvi koja se protivi NATO i EU, istakao je premijer Milo Đukanović u intervjuu portalu „Politiko“.

„Anti-NATO snage su i neke političke partije iz opozicije, deo NVO sektora i deo medija. Ali glavni oslonac protivnicima NATO-a u Crnoj Gori je Srbska pravoslavna crkva. Ona je bila veliki protivnik nezavisnosti Crne Gore. Sramotne su bile njene tvrdnje da Crna Gora ne može sama zato što je mala i da zbog toga treba da ostane ’u braku sa Srbijom‘ i da radi za ruske interese. Zavređuje pažnju to što se crkva protivi državi tako otvoreno i neumorno“, kazao je Đukanović u intervjuu za portal „Politiko“.

Premijer Crne Gore je dodao da je to „nažalost, naša realnost“.

„To je cena koju Crna Gora plaća od tragičnog kraja Prvog svetskog rata, kada joj je Srbija anektirala teritoriju i kada je ukinuta Crnogorska pravoslavna crkva. Od tada Srbska pravoslavna crkva vodi rat protiv nezavisne crnogorske države i nastavlja sa tim i nakon što su građani Crne Gore napravili svoj izbor. Vredno pažnje je što SPC istrajava na tome i nakon stava vlade Srbije. Ranije su institucije države Srbije aktivno podržavale anti-crnogorske partije. Mogu reći da je danas ta podrška opala pod vođstvom Aleksandra Vučića“, priča Đukanović.

On je dodao da je Srbija danas fokusirana na svoju budućnost unutar Evropske unije, kao i na poboljšanje odnosa sa susedima uključujući i Crnu Goru.

„To je ohrabrujuće za nas. Ono što nas brine je SPC koja se ponaša kao da ona zna bolje i pokušava da strateške interese usmeri u drugom pravcu“, ističe Đukanović.

Novinar „Politika“ je konstatovao da su se stvari od ’90-ih godina prošlog veka promenile, ali da je Đukanović i dalje na vlasti i pitao ga „da li kao političar iz prošlosti može da vodi državu u budućnosti“.

„Tačno je, u proteklih 25 godina sam pokrivao najvažnije rukovodeće pozicije u Crnoj Gori. Uglavnom sam bio premijer, a pet godina i predsednik. Napustio sam politiku dobrovoljno dva puta, 2006. i 2010, ali sam osećao potrebu da se vratim. Imao sam drugačije planove u životu i da sam se za njih odlučio, život bi mi definitivno bio lakši. Ali preuzeo sam dužnost u vremenu kada se Jugoslavija raspadala. Morao sam da rešim taj problem. Onda sam kasnije morao da pokrenem državu ka nezavisnosti. Sada dovršavam evroatlantske integracije. Šta su mi planovi za budućnost? Trenutno razmišljam o izborima u oktobru i potpuno sam posvećen pobedi“, zaključuje Đukanović.