Zalivski novac pretvorio Kosovo u kolevku terorista dok SAD i EU zatvaraju oči

Kosovo, pretežno naseljeno muslimanskim življem, odsečena od Srbije zbog agresije SAD i NATO snaga, pretvorena je u žarište radikalnog islamizma i plodno tlo za vrbovanje terorista zahvaljujući novcu koje se upumpava preko zalivskih zemalja, piše Ljujork Tajms.

Od svih evropskih regija, prostor Kosova drži mračni rekord koji ima najveću stopu po glavi stanovnika po učestvovanju u terorističkoj grupi DAEŠ, tzv. "Islamska država" u Siriji. Od 1,8 miliona stanovnika na Kosovu, njih 314 su registrovani od strane policije kao pripadnici ove terorističke organizacije.

Lokalne vlasti i umereni imami krive za problem ekstremističe sveštenike potpomognute novcem iz Saudijske Arabije, Katara, Kuvajta i drugih arapskih zemalja. Finansiranjem putem sumnjive mreže privatnih donacija, dobrotvornih organizacija i islamskih stipendiranja, oni šire brend islama pod nazivom "vehabizam", ekstremističkog pokreta  koji Saudijska Arabija podržava.

"Prvo što vehabije rade je to što članove naše zajednice, koji razumiju islam u tradicionalnom smislu koji imamo generacijama, pokušavaju da ih odvuku od ovih shvatanja", kaže imama džamije u Podujevu Idriz Bilali.

"Jednom kada ih udalje od tradicionalne zajednice i mišljenja, onda počnu da ih bombarduju sa radikalnim mislima i idejama."

"Glavni cilj njihovog delovanja je stvaranje sukoba između ljudi", dodao je on. "Ovo prvo stvara podele, a zatim mržnju, a onda može doći do onog što se desilo u arapskim zemljama, u kojima rat počinje zbog ovih suprotstavljenih ideja."

Vehabijska načela uključuju primat šerijatskog prava, ideje nasilnog džihada, koje podstiču na ubijanje muslimana koji se smatraju jereticima, jer njihovo ponašanje nije u skladu sa vehabijskom interpretacijom islama. Kosovo, koje je proglasilo "nezavisnost" od Srbije 2008. godine, je deklarisano kao sekularna zemlja u njenom ustavu. Stanovnici su uglavnom šiptari i muslimani koji se pridržavaju umerenog islama koji je pet vekova uspostavljen od strane otomanske vladavine.

Saudijske dobrotvorne organizacije i imami koji su preplavili Kosovo posle ratova devedesetih godina, nudili su novac za izgradnju džamija i pomoć siromašnima u zamenu za strožije verske norme, kao što je nošenje marama na glavi, prekrivenog lica.

"Oni su došli u ime pomoći", rekao je imam u Gnjilanu, Enver Redžepi. "Ali su došli sa iskustvom različitih namera, da podele islam."

"Proveo sam 10 godina u arapskim zemljama i specijalizovan sam  za sekte u islamu", dodao je on. "Veoma je važno da se zaustavi arabijsko sektaštvo koje uvode danas na Kosovu."

Za neke umerene kao što je Redžepi protivljenje širenju vehabizma znači probleme. U 2004. godini, on se sukobio sa mladim sledbenicima radikalnog propovednika Zekirjje Kazimija, a na njegovim  džamijama su se vijorile albanske zastave. Zastava ima dvoglavog orla. Vehabizam smatra opise živih bića kao idolopoklonstvo, pa ih je Kazimi sklonio, a potom, Redžepi vratio.

U narednih nekoliko dana Redžepi je odveden i divljački pretučen od strane maskiranih muškaraca u šumi iznad Gnjilana. On smatra da Kazimi stoji iza napada, ali policijska istraga nije ništa uradila.

U 2014., nakon što su dva mlada šiptara optužili da su otišli u Irak i Tursku, prištinske vlasti su pokrenule istragu u vezi njihove radikalizacije. Ovog meseca Ćazimi je osuđen na 10 godina za izazivanje verske mržnje i regrutovanje za terorističke organizacije, a optužnica tereti i desetine drugih kao i verskih poglavra za učestvovanje. Široka istraga na Kosovu rezultirala je sa 67 osumnjičenih osoba, 14 imama je uhapšeo, a 19 muslimanskih organizacija je zatvoreno od strane policije.

Istražitelji kažu da Saudijska Arabija sponzoriše i ulaže milione dolara u širenje vehabizma na Balkanu. Al Vakf Al Islami, jedna od organizacija koja je zatvorena, upumpala je 10 miliona € od 2000. do 2012. godine. Od tog novca, više od jedan ilion je otišao u zgradu džamije. Oko 1,5 miliona nestao je kroz podizanje gotovine za koje policija nije mogla da uđe u trag. Samo sedam odsto budžeta od ove organizacije je otišlo na zbrinjavanje siročadi.

Radikalizacija na Kosovu nije došla kao iznenađenje za lokalne vlasti, navodi list. Već 2004. godine, tadašnji "premijer" Bajram Redžepi pokušao je da zabrani ekstremističke sekte, ali su se tom zakonu usprotivili evropski zvaničnici, koji su rekli da će takav zakon prekršiti verske slobode.

"To nije bilo u njihovom interesu, oni nisu hteli da iritiraju neke islamske zemlje", rekao je on. "Oni jednostavno nisu ništa uradili."

Sada je vehabijska agenda ušla i među "kosovske zvaničnike", rekao je "ministar unutrašnjih poslova" Skender Hiseni.

"Rekao sam im da su radili veliku štetu po svoju zemlju", rekao je on u intervjuu. "Kosovo je po po Ustavu sekularno društvo. Uvek je bila istorijska prećutna međureligijska tolerancija među Albancima ovde, i želimo da budemo sigurni da će tako i da ostane. "

Kosovo, prvobitno pretežno srbska zemlja koja je sačuvala snažan duhovni značaj za Srbe, na ovaj dan je pretrpela dramatične demografske promene tokom proteklih vekova. Do kasnih 1940-tih je podeljena u praktično jednake delove između Srba i Albanaca, a procenat nastavlja da se menja.

U 1990-im, Balkan je prošao kroz period brutalnih etničkih ratova, a Kosovo je imalo svoj udeo u krvoproliću. NATO je iskoristio svoju vojnu superiornost da uništi srpske snage i osigura nezavisnost Kosova od Beograda. Bivši američki predsednik Bil Klinton i njegova supruga, američki senator i predsednički kandidat Hilari Klinton, su zahvalili Kosovu za njegovu podršku albanskoj stvari.