Ružno pače: čas tolenarcije

Tako nešto nikada nije bilo: nova sezona Moskovskog Međunarodnog doma muzike otvoriće se čak ne ni koncertom, već premijerom crtanog filma Ružno pače.

Sada se u Domu muzike montira monitor, postavljaju se zvučnici potrebni za odgovarajući zvuk. Zašto? Zar u gradu nema dovoljno bioskopa? Odgovor na ova pitanja u intervjuu za Glas Rusije dao je autor filma, jedan od najnagrađivanijih majstora ruske animacije Gari Bardin: U filmu koji traje sat i 15 minuta, muzika se čuje skoro neprekidno. I orkestar koji je izvodi ima pravo da se smatra akterom.

 
Ponosim se time što je to muzika Čajkovskog iz baleta Labudovo jezero, Krcko Oraščić - kaže Gari Bardin - u specijalno napravljenom aranžmanu Sergeja Anaškina, a snimio ju je Nacionalni filharmonijski orkestar pod upravom Vladimira Spivakova. Snimanje se odvijalo u Međunarodnom Domu muzike, i zakonomerna je bila želja maestra da otvori sezonu mojim, tačnije rečeno, našim filmom. Jer Spivakov ne samo da je dirigovao, on je još i čitao ulogu Petla! U toku rada on je pitao: Da li su ostali još neki dobri likovi za čitanje? Odgovorio sam: samo loši. Dobro, rekao je Spivakov, neka bude loš! I čitao je lošeg. A uradio je to dobro.

Proslavljeni dirigent voli neobične spojeve. Na primer, na prošlogodišnjem festivalu Vladimir Spivakov poziva, uz živu pratnju orkestra prikazivan je nemi film.

Između ostalog, rad na filmu faktički je druga struka solistkinje Nacionalnog filharmonijskog orkestra Svetlane Stepčenko. Poznata violinistkinja već četvrt veka čita uloge likova iz crtanih filmova i upravo njoj, iskusnoj glumici povereno je da govori glasom glavnog junaka filma Ružnog pačeta. Ona bolje nego neko drugi shvata raspoloženje rukovodioca svog orkestra - Vladimira Spivakova, koji tvrdi: "Sva deca vole crtane." Mi ne možemo da vratimo detinjstvo, ali zahvaljujući takvim neočekivanim situacijama, možemo bar na kratko da se vratimo u detinjstvo.

Između ostalog, filmovi Garija Bardina uvek su namenjeni ne samo deci, već i odraslima. U Ružnom pačetu autor je stvorio neki uslovni, ali odraslima sasvim prepoznatljiv svet: ptičije dvorište ima osobine savremenog društva, između ostalog, nacionalnu netrpeljivost. Predstavnici jedne nacije smatraju drugu naciju ružnim pačićima. Film o tome govori, kaže Gari Bardin.

 
Režiser animator podseća da se u evropskim parlamentima sada, na primer, vode debate da li da se ide u feredžama ili bez njih. Kako da se trpi pored sebe osoba druge vere i kako je osobi druge vere koja živi u drugoj zemlji? - To su problemi koje dotiče film na primeru Ružnog pačeta i ako kod gledalaca sudbina Ružnog pačeta izazove saučešće, kaže Gari Bardin, smatram da je moj zadatak ispunjen.

Istaknuti majstor, Gari Bardin prvi put je u svetu razradio i primenio u novom filmu mešovitu tehniku: plasetelin, marionete i lutke od perja složene konstrukcije. Nikakav kompjuter, sve ručni rad! I Ružno pače se pretvara u divnog labuda, kao u književnom izvoru, filozofskoj bajci Hansa Kristijana Andersena.