Američke specijalne službe zamrsile se u sopstvenoj mreži

Sistem nacionalne bezbednosti SAD postao je glomazan i njime je teško upravljati. Do takvog zaključka došli su američki novinari posle dvogodišnje istrage Strogo poverljiva Amerika.

Ispostavilo se da je u programima vezanim za nacionalnu bezbednost, obaveštavanje i borbu protiv terorizma uključeno skoro 1300 državnih ustanova i 2000 privatnih kompanija. Po zemlji se proteže oko 10 hiljada njihovih ofisa i predstavništava.

Na primer, Uprava direktora nacionalne obaveštajne službe, stvorena pre nekoliko godina radi koordinacije rada svih specijalnih službi, započela je sa 11 saradnika, koji su radili u maloj prostoriji pored Bele kuće. Sada se personal uvećao do 3000 ljudi i nalazi se u zgradi površine pet supermarketa. O neverovatnim razmerama čitave strukture govori ekspert Instituta za SAD i Kanadu Vladimir Bitjuk.

Američka obaveštajna služba uvek je bila institucija kojom je teško upravljati. Tamo su različite obaveštajne strukture potčinjene različitim resorima. Mnoge od njih konkurišu jedne sa drugima za vlast, uticaj, resurse, i koordinisati rad specijalnih službi u tim uslovima đavolski je težak zadatak.

Pristup tajnim informacijama ima preko 850 hiljada ljudi. Trećina od njih uopšte nisu državni službenici. Oni rade na ugovor sa privatnim firmama koje istupaju kao izvršioci za državne strukture. Osiguranje nacionalne bezbednosti postalo je profitabilan biznis u Americi. Privatnici primamljuju državne službenike velikom platom, automobilima i ostalim bonusima, posle čega nude iste te ljude državi za rad sa potpuno poverljivim informacijama. Tako privatnici skupo koštaju državu i poreske obveznike: godišnji budžet američke obaveštajne službe iznosi 75 milijardi dolara. Zašto je ta služba tako ogromna, razmišlja Vladimir Batjuk.

Pitanje o brojnosti i o troškovima za izdržavanje obaveštajaca prilično je složeno. Dešavalo se na razne načine. U vreme hladnog rata uticaj i sastav američkih specijalnih službi dostigao je svoj vrhunac. Zatim su se 90-ih godina brojnost i trošlovi na američke specijalne službe naglo smanjili. Ali posle terorističkih akata 11. septembra 2001. godine u SAD ova cifra se ponovo pojavila. Ovde treba shvatati da to nije samo tajna policija, to je velika politika. I upravo politički razlozi određuju resurse koji se izdvajaju na američke specijalne službe, kao i njihov brojni sastav i uticaj u američkim krugovima vlasti. Menja se politika - menjaju se i troškovi.

Američki novinari Vilijam Arkin i Dana Prist došli su do zaključka da su granice odgovornosti između resora toliko razmivene da više nije jasno ko za šta odgovara i svim tim ogranizcijama postalo je nemoguće upravljati. Svake godine se pravi na desetine hiljada raznih izveštaja, od kojih mnogi nikome nisu potrebni i idu u fioku. Često resori dupliraju međusobni rad. I što je najvažnije, zaključili su autori istraživanja, niko više ne zna da li ova struktura ispunjava svoju glavnu funkciju - zaštitu građana.