„Ruske diplomate će morati da budu veći Srbi od samih Srba“

Nastavljamo da vas upoznajemo sa mišljenjima ruskih stručnjaka za Balkan i politikologa o odluci Međunarodnog suda pravde za status Kosova od 22. jula. Sada je pred našim mikrofonom ekspert za međunarodno pravo, kandidat pravnih nauka Aleksandar Mezjajev:

To što je učinio sud OUN treba nazvati „amputacijom" međunarodnog prava. Ja sam specijalno za ovaj povod izmislio ovaj termin, kako bi objasnio šta je u ovom slučaju uradio Međunarodni sud. Na pitanje „Da li je proglašenje nezavisnosti Kosova  u skladu sa međunarodnim pravom?" - sud je odgovorio: proglašenje nezavisnosti ne protivreči PRIMENJIVANOM međunarodnom pravu. Takva formulacija je odbacila daleko i Helsinški akt 1975 godine u kojem je proglašen princip neprikosnovenosti granica, i čak ustav OUN, u kojem su ti principi takođe utvrđeni, jer ti dogovori prema mišljenju suda nisu i NEMAJU PRIMENU u ovom slučaju, jer se odnose samo na države, a nezavisnost Kosova je proglašena od strane privatnih lica: skupila se neka gospoda i proglasila tu nezavisnost.

Ozbiljno je i to što je Međunarodni sud iskoristio formulaciju „ne protivreči" umesto „u skladu je sa", a „proglašenje nezavisnosti" je zamenio sa „donošenjem deklaracije o nezavisnosti". Odnosno, igrom reči Međunarodni sud je doneo odluku koja nema ništa zajedničko sa međunarodnim pravom.

Treba reći da je sama činjenica što se Srbija obratila Međunarodnom sudu pravde izazvala nedoumicu kod Aleksandra Mezjajeva: jer odluke se donose većinom glasova, i sudije glasaju ne u svoje ime, već izražavaju mišljenje svoje zemlje, a većina predstavnika suda su iz zemalja koje su priznale Kosovo, i prema tome, rezultati glasanja su bili predvidljivi:

Za mene ta odluka nije neočekivana. Ja sam pre odluke razmišljao ko će kako glasati od sudija Međunarodnog suda pravde i došao do odnosa osma prema sedam. Odnosno, osam glasova za nezavisnost Kosova, i ti glasovi nikako nisu mogli da pređu na drugu stranu. To je, u stvari, očigledno za mnoge, tim pre, za srpske vlasti. I došao sam do provokativnog pitanja, nije li namerno sadašnja vlast Srbije, kojoj je svojstven pragmatizam, dovela stvar do ove odluke kako bi oslobodila sebi ruke, bila slobodnija u daljim akcijama?

Naravno da je ovo pitanje retoričko, ali, Međunarodni sud pravde donosi odluku koja može da se primeni ne samo na Kosovo, već i na druge regione, koji pretenduju na nezavisnost, odluku, koja može da zaoštri konflikte u raznim tačkama planete.

Ja sam jednom pitao jednog visokog predstavnika MIP-a Rusije, šta ćemo da radimo ako Srbija prizna nezavisnost Kosova? On mi je rekao: „mi ne možemo da budemo veći Srbi od samih Srba". Ispada, da je stav Rusije osnovan na stavove drugih vlada, ali on mora da bude osnovan na međunarodnom pravu. Na Ustavu OUN, Helsinškom aktu, i tako dalje. Zato, treba poći od toga da je podrška teritorijalnog integriteta Srbije u interesu Ruske Federacije i prijateljskog nam srpskog naroda. Znači, Rusija mora u ovom pitanju da bude veći Srbin od toga kakvi su, moguće, danas sami Srbi.

Čuli ste mišljenje stručnjaka za međunarodno pravo, kandidata pravnih nauka Aleksandra Mezjajeva.