Niti smo pobednici, niti smo poraženi

Imenice pobeda i poraz su suprotnosti – antonimi, a glagoli pobediti i poraziti su sinonimi – imaju isto značenje! Svejedno je da li smo pobeđeni ili poraženi. Svejedno je i da li smo nekoga pobedili ili porazili. Bilo bi bolje da smo stalni pobednici, ali to nije uvek moguće. Nekada smo pobednici, nekada poraženi. Zato moramo negovati pobednički duh, stalno se dizati, ustajati da budemo spremni na borbu neprestanu. Kako u životu, tako i u jeziku.

Novinarstvo je u 20. veku presudno doprinosilo razvoju srbskog jezika. Ogroman je uticaj na razvoj književnog jezika prvih novinara „Politike” u eposi s početka prošlog veka.

Danas je razlika između „žute” i „ozbiljne” štampe sasvim mala. Svakodnevnim, kafanskim i uličnim jezikom mediji podilaze najnižem ukusu. Jezik „vesti s estrade” počeo je osvajati političke, kulturne i, naročito, sportske rubrike. Poseban „doprinos” ruženju srbskog jezika daje mešavina žargonskog i razgovornog engleskog i istog takvog srbskog jezika. Takav malograđanski, anglosrbski jezik prodire u sve medije. Prvi su ga počeli koristiti rok kritičari, a potom novinari koji prate modu, film…

Jedan od zadataka novinara trebalo bi da bude negovanje dobrog jezika čitalaca, slušalaca i gledalaca. Uzor u književnom jeziku ne predstavlja samo jezik popularnih književnika već i jezik uglednih novinara, umetnika, naučnika i drugih javnih ličnosti.

U srbskim medijima postoji veliki broj pravopisnih grešaka i primera nepoštovanja jezičke norme. Dok broj medija danas nekontrolisano raste, jezička kultura se urušava, a lektorske službe se u njima gase.

Ne osuđujemo jezik medija globalno, jer postoji i dosta pozitivnih primera medijskog izveštavanja, koje je potrebno stalno isticati. „Politika” je uvek na tom putu, uz svekolike greške koje se javljaju i u našem listu.

Novinarski tekstovi, od kojih se očekuje najveći stepen razumljivosti i tačnosti, u naslovu, podnaslovu i samom tekstu zasićeni su raznim oblicima stranih, najčešće engleskih reči. Izrazi kao što su implementacija, edukacija, fensi kafić, svetski masters, srbski farmer, menadžment, onlajn, parti, onlajn kupovina, pej-pal račun, prajm-tajm, oglašavanje u of-tajmu, sankcije i slično samo su neki od primera koje nalazimo u srbskim medijima.

Jezik je deo kulturnog identiteta svakoga naroda i, iako je živa tvorevina i podložan raznim menama, zadatak je njegovih govornika, naročito onih koji imaju određene javne uloge, da neguju doterani i uređeni jezični stil. U tome je veoma važna uloga novinara da načinom na koji jezički oblikuju poruku utiču na šire jezične težnje i sprečavanje šuma u sporazumevanju.

Položaj srpskoga jezika uređen je članom 10 Ustava Republike Srbije, gde se kaže da su u službenoj upotrebi srbski jezik i ćiriličko pismo i da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava. Međutim, uopšte ne postoji prateća zakonska regulativa i obaveza upotrebe srbskog jezika u različitim područjima društvenog života, a posebno u javnoj komunikaciji. Zakon o javnoj upotrebi srpskoga jezika bio bi važan korak napred u rešavanju ovog problema. Njime bi se, koliko je to moguće, zaštitio položaj i uloga srpskoga jezika i zaštitili građani i njihovo pravo da razumeju svaku poruku javnosti. Donošenje ovog zakona trebalo bi da osigura ulazak Srbije u Evropsku uniju kao višejezičnu i višeetničku zajednicu s već uređenim načinom zaštite srpske jezičke i kulturne baštine, čime bi se doprinelo očuvanju srpskog identiteta i suverenosti.

Svojim kapitalnim delom „Rat za srbski jezik i pravopis” iz 1847. godine Đuro Daničić je doprineo pobedi Vukove vizije srpskog jezika. Imamo jezik koji je razumljiv i pastiru i akademiku. Imamo ćirilicu, pismo koje je savršeno za srbski jezik; imamo, ali slabo koristimo. Posle svih naših zabluda sa Jugoslavijom i jugoslovenstvom, danas, 169 godina posle Đurinog rata, svojim nemarom i uzmicanjem, ili radi političke korektnosti, došli smo u situaciju da se ugroženi srbski jezik opet mora braniti i da se opet moramo boriti za njegov i svoj opstanak. Moramo se vratiti na početak 20. veka i negovati srbski jezički izraz i pismo.

Da nam se ne bi ponovila nedavna istorija kada smo u SFRJ imali srbskohrvatski (srbski) jezik. Na razvalinama Jugoslavije nikle su nove državice i sada svaka ima svoj jezik kojem ime daju prema imenu zavičaja. Samo da ne bude srbski. A to što svojataju srpske pisce i njihova dela i pisane spomenike na srbskom jeziku, podrazumeva se. Podrazumeva se i prepisivanje srpske gramatike.

Naši Muslimani, novi narod, proizvod Brozove revolucije, raspadom SFRJ prestali su da budu narod i sada su to Bošnjaci. Ne branimo im, ali nisu promenili samo svoje ime, nego sad više ne govore srbski, nego bosanski/bošnjački.

Bosanski im je maternji, a srbski strani jezik pošto u državi Srbiji pred višim sudovima imaju prevodioce za bosanski jezik u sudskim sporovima! Svi koji tvrde da im je maternji bosanski, crnogorski... neka zavire u svoja svedočanstva o završenim osnovnim i srednjim školama. Neka provere u njima na kojem su se jeziku opismenili.

Koji god Bošnjak neće da govori srbski u Srbiji i da piše ćirilicom, neka mu je sa srećom, nećemo se zbog toga ni ljutiti ni svađati, samo neka ne svojata srpsku kulturnu baštinu izmišljajući joj imena prema potrebama pojedinih domaćih političara i stranih tutora. Za početak neka nam ostave na miru Povelju Kulina bana s kraja 12. veka, za koju izmišljaju da je pisana tim novoimenovanim, bosanskim jezikom.

Dok se takve stvari politički i kulturno ne raščiste, „Politika” uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja nastavlja svoju akciju „(Sa)čuvajmo srbski jezik”. Novina u odnosu na prošlu godinu jeste da se u ovogodišnju akciju uključilo i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske, tako da ćemo i tamo držati tribine o srbskom jeziku. Jedna je već održana u Trebinju, a u narednom periodu gostovaćemo i u Banjaluci i Bijeljini.

Podsećamo vas da smo prošle godine objavili 107 tekstova iz jezika koje su većinom napisali naši lingvisti. Po reakcijama čitalaca videli smo da za te teme vlada izuzetno veliko interesovanje. Zato ćemo u narednom periodu, iz dana u dan, najmanje 60 dana za svoje čitaoce ponovo ustupiti prostor našim najuglednijim lingvistima i piscima na temu srbskoga jezika i ćirilice. Cilj nam je, kao i do sada, širenje, negovanje i unapređenje srbskog jezičkog izraza i kulture. I ništa više. Očekujemo vaše reakcije, kao i prošle godine. Većinu vaših smislenih i uljudnih komentara ćemo objaviti ili u štampanom ili u elektronskom izdanju.

Prvi tekst novoga ciklusa pročitaćete već u našem sutrašnjem broju.

Gradimir Aničić,
Politika