Meteorološke kataklizme ugrožavaju bezbednosti čovečanstva

Vel dima od šumskih i tresetnih požara u evropskom delu Rusije se protegao za 3 hiljade kilometara sa zapada na istok, od Urala do zapadnih granica zemlje, a na nekim mestima se podigao u stratosferu na visinu 12 kilometara. O tome svedoče podaci sa satelita NASA Tera i Akva. Prema poslednim podacima, prirodni požari zbog anomalne žege i suše haraju u jedno dve desetine regija u RF. U 7 regiona, između ostalih u Moskovskoj oblasti naredbom predsednika je objavljen režim vanrednog stanja. Prirodne kataklizme potresaju i druge zemlje – u Pakistanu i Kini su jake poplave. U Južnoj hemisferi je obrnuto – u nizu zemalja Latinske Amerike mnogi stanovnici su prvi put osetili hladnoću i videli sneg. Neki stručnjaci smatraju da su prirodne kataklizme posledica kosmičkog cunamija, emisija plazme sa Sunca koje se probudilo nakon dužeg spavanja. Osobina takve situacije se, prema rečima stručnjaka, sastoji u tome što je tok čestica sa Sunca usmeren prema Zemlji. Naučnici upozoravaju da će tokom nekoliko narednih dana stići novi moćni sunčevi energetski talasi. Većina naučnika pak smatra da je današnje globalno otopljavanje izazvano naglim povećanjem poslednjih godina emisija gasova koji prouzrokuju efekat staklenika zbog antropogenske delatnosti. U vezi sa time države godinama bezuspešno diskutuju o merama za sprečavanje globalnog otopljavanja. Posle neuspešne Kopenhagenske konferencije postalo je jasno da svetskoj zajednici neće biti lako da zaključi ugovor o klimi. Ima suviše mnogo protivrečnosti, - smatra Boris Porfirjev iz Instituta za prognoziranje vremena i privređivanje. Prvo što se mora učiniti – promeniti psihologiju odnosa prema tom događaju i ne stvarati euforčne iluzije. To neće biti Rubikon prešavši koji će čovečanstvo steći sreću i rešiti sve klimatske probleme. Da bi takve konferencije bile uspešne, ključne pregovore mora da vodi grupa država koja ima odlučujući uticaj, s jedne strane, na nastanak samog problema, s druge strane – ima dovoljnu političku i ekonomsku snagu za rešavanje tih problema. Problem je toliko očigledan da je potrebno govoriti ne samo o otopljavanju klime, već o neophodnosti osigurati klimatsku bezbednost država i inače planete. Izgleda da će uskoro izraz klimatska bezbednost postati isto toliko običan kao i termini energetska i prehrambena bezbednost.