Tajne drevnog Bohaja

Ključ ka tajnama drevnog Bohaja traže arheolozi u Primorju na Dalekom Istoku Rusije. Ekspedicija ruskih i korejskih stručnjaka je započela treću sezonu raskopavanja drevnog bohajskog staništa.
 

Bohaj je bila prva državna formacija na Dalekom Istoku Rusije. Ona je postojala više od 200 godina na velikim teritorijama savremene Mandžurije, Primorskog kraja i severa Korejskog poluostrva. Pre toga na terotoriji Primorja su živela samo pojedina plemena, rekao je u telefonskom razgovoru za Glas Rusije rukovodilac ekspedicije, načelnik odeljenja za prvobitnu arheologiju Instituta za istoriju, arheologiju i etnografiju naroda Dalekog Istoka Nikolaj Kljujev: "Država Bohaj je postojala od 698. do 926. godine. Već treću godinu kopamo stanište Kokšarovka-1. Ono se verovatno nalazilo na periferiji ove države. Kada smo počeli iskopavanja pre dve godine, odmah smo naišli na veliku, može se reći ogromnu bohajsku građevinu. Ona je očigledno bila administrativna, a ne stambena - sa velikom kamenom osnovom zidova i posebnim prostorijama. Izgleda da je u svakoj prostoriji bio sistem za grejanje koji postoji u istočnim zemljama i danas. Za razliku od ruske peći, tamo je dimnjak koji zagreva kuću, prolazio preko poda."
 

Pronalazak ovakvog zdanja dvorskog tipa prvi je u Primorju, nastavlja istoričar, a na teritoriji Kine, gde se nalazi prestonica Bohaja, pronađeno je nekoliko zgrada slične arhitekture.
 

U mnogonacionalnoj Bohajskoj državi, po savremenim predstavama, živelo je oko 100 hiljada porodica. Osnovno stanovništvo činila su tunguska plemena Mohe. Među drugim nacionalnostima najbrojniji su bili Kinezi i Koguresci - predstavnici jednog od korejskih plemena. Bohajci su se bavili poljoprivredom i stočarstvom, zanatima i trgovinom.
 

Prema kineskim izvorima, bohaj su zvali zemljom prosvete i učenih ljudi. Ovde je postojao zakon po kojem punoletni mladić plemenitog porekla nije mogao da se ženi dok ne ovlada pismenošću i gađanjem iz luka. Radi sastavljanja zvaničnih dokumenata Bohajci su koristili kineske hijeroglife. Imali su i drevnotjurksku runsku pismenost, tačnije slovnu pismenost. Arheološka iskopavanja, između ostalog u nekim regionima Primorja, svedoče o tome da je u Bohaju postojala visokorazvijena dvorsko-crkvena arhitektura, skuplutre, zidno slikarstvo, dekorativne obrade kamena i metala.
 

Rezultati prvih dana rada rusko-korejske ekspedicije začudili su arheologe: u drevnom bohajskom dvorcu nađeno je mnogo različite keramike. Proučavanju vrednih iskopina naučnici dve zemlje će pristupiti domah posle završetka ekspedicije 18. septembra.