Rusija priprema svoje garancije za energetsku bezbednost

Nacionalna Doktrina energetske bezbednosti će omogućiti Rusiji da modernizuje svoj gorivno-energetski kompleks. Koncepcija će biti pripremljena u najbliže vreme, a kabinet ministara radi na merama za njegovu realizaciju. Nalog vladi je dao Dmitrij Medvedev posle sastanka Saveta bezbednosti.
 

Ruski gorivno-energetski kompleks danas – to je 12% svetske trgovine naftom u ugljem, četvrtina trgovine gasom, četvrto mesto u svetu po proizvodnji elektroenergije. Taj sektor ekonomije daje skoro trećinu BDP Rusije. Pa ipak i pored takvih pokazatelja u energetskoj sferi nije sve glatko. Istražene rezerve nafte i gasa su za sad dovoljne za rad te grane bez zastoja. Pa ipak rezerve su ograničene: kako se smatra, potrošeno je pola istraženih rezervi. Tehnološki nivo ruskog gorivno-energetskog kompleksa zaostaje za svetskim, kapaciteti su istrošeni. To često dovodi čak i do tehnogenih katastrofa. Ekološka sastavnica preduzeća je takođe daleko od savršenstva.
 

Energetska bezbednost je jedan od osnovnih garanata suverenog razvoja države. Ona direktno utiče ne samo na rešavanje socijalno-ekonomskih zadataka, već i na sposobnost Rusije da konkuriše na globalnim tržištima, na rast međunarodnog autoriteta, naglasio je Dmitrij Medvedev. Cilj nove doktrine nije samo da se uvede red u ovoj grani, već i da se ozbiljno modernizuje. Prvostepeni zadaci koje je odredio predsednik za gorivno-energetski kompleks su sledeći: sigurno i dugoročno snabdevanje energentima, aktivan razvoj hidroenergije i alternativnih izvora energije, modernizacija preduzeća, posebne mere za zaštitu energetskih objekata od terorista.
 

Važno mesto u Doktrini zauzima i međunarodna energetska saradnja. Rusija je jedan od glavnih dobavljača ugljovodonika za zemlje Evrope, i Moskva je više puta predlagala EU da razrade zajedničku strategiju za energetsku bezbednost. Ipak Brisel je odlučio da se samostalno snalazi, što se završilo dopunama Energetske povelje. Ti dokumenti ne samo da ne štite interese Evrope, već su pretnja za ceo cevovodni sistem, ubeđen je predsednik Ruskog gasnog saveza Valerij Jazjev:

Danas već nailazimo na jedan od problema „trećeg energetskog paketa“, koji smanjuje učešće investitora u stvaranju transportne infrastrukture, smanjuje predvidljivost biznisa u toj sferi, ruši osnove dugoročnih ugovora. To može da ima veoma ozbiljne negativne posledice za Evropu.
 

Stvar je u tome što popravke u Energetskoj povelji predviđaju podelu energetskih koncerna na dobavljače i prodavce. To ostavlja investitore bez interesa da ulažu u remont i izgradnju cevovoda kroz Evropu. Ruski projekat će dati mogućnost da se izbegnu slične opasnosti. Pri tome Moskva nije kategorična u svojim ocenama i kao uvek otvorena je za razmenu mišljenja.