Kuba potvrdila razgovore sa SAD usred energetske krize

Kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel potvrdio je da zvaničnici u Havani vode razgovore sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa, dok se ostrvo suočava sa sve težom energetskom krizom i masovnim nestancima struje.

Do ovih kontakata dolazi u trenutku sve jačeg ekonomskog pritiska na karipsku državu, pri čemu kubanske vlasti za paralizu proizvodnje električne energije okrivljuju američke sankcije i ograničenja u snabdevanju gorivom. Sukob sa Iranom i posledičan skok svetskih cena nafte dodatno su pogoršali situaciju. Cijena sirove nafte je ovog meseca nakratko premašila 110 dolara po barelu, što je najviši nivo od perioda pandemije.

Govoreći u televizijskom obraćanju u petak, Dijas-Kanel je izjavio da su ti kontakti „usmereni na pronalaženje rešenja putem dijaloga“. Nije precizirao kada i gde se razgovori odvijaju, niti koji su zvaničnici u njih uključeni.

Ovo saopštenje predstavlja prvi put posle više od decenije da je Havana javno priznala formalne razgovore sa Vašingtonom. Ono dolazi nakon višenedeljnih restrikcija struje, nestašica goriva i rastućeg javnog nezadovoljstva posle obustave isporuka venecuelanske nafte nakon američkog hapšenja predsednika Nikolasa Madura, kao i u trenutku kada je Vašington pojačao napore da blokira i druge snabdevače. Tramp je više puta pretio „potpunom naftnom blokadom“ Kube i upozoravao da bi zemlje koje prodaju sirovu naftu ostrvu mogle biti suočene sa carinama.

Nijedna isporuka nafte nije stigla na ostrvo u poslednja tri meseca, izjavio je Dijas-Kanel, dodajući da desetine hiljada ljudi, uključujući i decu, ne mogu da budu podvrgnuti hirurškim zahvatima zbog blokade.

Prošle nedelje Tramp je izjavio da će Kuba „vrlo brzo pasti“. Ranije je sugerisao da bi SAD mogle da sprovedu „prijateljsko preuzimanje Kube“, ali je dodao i da to možda ne bi bilo prijateljsko.

Dijas-Kanel je izjavio da Havana ulazi u dijalog „ne odričući se svojih principa ni suvereniteta“, i odbacio tvrdnje da je njegova vlada blizu kolapsa, iako je priznao da se Kuba suočava sa jednom od najtežih ekonomskih i energetskih kriza u svojoj novijoj istoriji.

Kubanska vlada već dugo za svoje ekonomske probleme okrivljuje višedecenijske američke sankcije, tvrdeći da su one ugušile privredni rast i ograničile pristup svetskim tržištima. Da bi pokrila svoje energetske potrebe, Havana se sve više oslanjala na isporuke nafte iz Meksika, Rusije i Venecuele.

Moskva je osudila blokadu ostrva koju sprovodi Vašington, upozoravajući da sankcije i druge mere prinude krše međunarodno pravo i ugrožavaju stabilnost. Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je da Rusija razmatra pomoć u gorivu kako bi ublažila energetsku vanrednu situaciju na Kubi.



Izvor: RT (F)