Božićna poslanica patrijarha Irineja

 

Božićnu poslanicu Srpske pravoslavne crkve prenosimo uz mala redakcijska skraćenja.
 

 

„Blaga i najradosnija vest, braćo i sestre u Hristu Gospodu, počinje rečima svetog Jevanđelja po Mateju: Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avramova sina. Ta vest otkriva i svedoči nama i svima, nebu i zemlji, svim vidljivim i nevidljivim svetovima, dvojedinu tajnu i istinu.

Porodica je svetinja

Svedoči nam istinu o jedinstvenom dvojednom Rodoslovu u istoriji roda ljudskog. Svaki rodoslov navodi pretke i potomke po jednoj, čovečjoj liniji. Jedino ovaj rodoslov čini neponovljivi izuzetak. On predstavlja ne samo Rodoslov čovečji nego i Božji. U njemu je sadržan rodoslov Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, to jest Bogočoveka Hrista...
 

U Njemu, Bogočoveku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci. Prvo, Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg otkriva nam se tajna večnog Oca i nebeskog očinstva. „Ko vidi mene", kaže Gospod, „vidi Oca koji me je poslao", a na drugom mestu u Jevanđelju dodaje: „Ja i Otac jedno smo". Istovremeno, On nas uči Molitvom Gospodnjom da Njegov Otac jeste i naš Otac: „Oče naš koji si na nebesima...". Prema tome, zemaljsko očinstvo, samo kad je ukorenjeno u tom večnom nebeskom očinstvu, zadobija smisao, postaje svetinja: bez njega ne bismo imali pravo da na zemlji nazivamo ocem bilo koga. Samo Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg u večnosti i u vremenu rađanje od oca na zemlji postaje rađanje za večnost, a ne za prolaznost i ništavilo...
 

Tako nam se, sa jedne strane, Hristovim Rođenjem otkriva i daruje veličanstvena i nadumna tajna Boga kao večne Ljubavi u Ocu, Sinu i Svetome Duhu, a sa druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici i u porodici kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemna punoća svetotrojične Tajne ljubavi.
 

Kada se porekne, zaboravi i pomrači ta nebeska svetotrojična Tajna Boga kao Ljubavi, onda se neminovno gubi smisao porodice i dolazi do njenog raspada u ravni zemnog javljanja i ostvarenja božanske ljubavi, kao i do raspada ljudskog zajedništva uopšte. Što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je manje ljubavi u ljudskim odnosima; to je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu, između oca, majke i dece, i uopšte među ljudima. Bez Boga kao Ljubavi, čovečja ljubav gubi svoje merilo i svoju meru. Ona se svodi na biološku ravan, na samoživost, na obogotvorenje telesne pohote; hedonizam postaje vrhovna ljudska vrednost.

Ljudi našeg doba upravo su na tom putu obogotvoravanja pohote tela i telesnog mudrovanja, telesne pameti. A kad god je neko ljudsko društvo u istoriji kretalo tim putem, ono se neminovno nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije...

Propagiranje razvrata i bestidnosti ne postaje li uzrok obesmišljenja bračne i porodične ljubavi, izvorište svakakvih perverzija, zločina i nasilja? Zaista, ljudska sloboda i čovekova prava su neograničeni. Sve je čoveku slobodno i sve spada u oblast njegovih prava - tako ga je Bog stvorio. No da li je svaka sloboda istinska sloboda i da li je sve ono na šta čovek misli da ima prirodno pravo - istinsko i čoveka dostojno pravo? Dva su puta pred čovekom: put života i put smrti. Da li sloboda kojom čovek sebe i bližnjeg svog čini robom smrti i ništavila jeste istinska sloboda? Čovek je slobodan da izvrši samoubistvo i zločin svake vrste. Po meri naopako shvaćene slobode, čovek može da postane ljudožder, ubica, krvopija...

 

Pored individualnih prava i sloboda postoje, kao što znamo, i kolektivna ili korporativna prava i slobode - prava Crkve, bilo koje zajednice, prava naroda i slično. Ni ona prva danas se ne poštuju, a šta tek reći o ovim drugima? Najteži primer jeste, nažalost, odnos mnogih i premnogih moćnika prema pravu srbskog naroda na Kosovu i Metohiji na život, slobodu i budućnost. Pored svega ostaloga, strašni zločin trgovanja organima nevinih srbskih žrtava mržnje i terora odvijao se uz ledeno, ravnodušno, u mnogim slučajevima saučesničko ćutanje predstavnika međunarodne zajednice, ma šta taj izraz značio, a oni su i te kako znali šta se stvarno dešava „na terenu". Štaviše, uključili su se u građenje nečije navodne nezavisnosti upravo na takvim temeljima! Ali istina i Božja pravda uvek imaju poslednju reč. To nam jemči Rođenje Hristovo, to već osećamo i znamo.
 

Ćutali o strašnim zločinima

Božić je praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva. U ime tih božićnih, bogočovečanskih duhovnih darova i vrednosti pozivamo sve vas, draga naša deco duhovna, da živite i delate u duhu nepokolebive vernosti svojoj Majci Crkvi, njenom jedinstvu, vekovnom poretku i odlukama njenih najviših i jedino nadležnih jerarhijskih tela. Nemojte dozvoliti da ikog od vas zbunjuju neistine i zavode grube klevete pojedinaca i grupica koje, vođene svojim sektaškim zabludama, svesno ili nesvesno služeći neprijateljima Crkve i vere Hristove, pokušavaju da ospore duhovni autoritet Crkve i njene zakonite jerarhije i da ga zamene lažnim autoritetom samoproglašenih vođa. U isto vreme, svima nama je sveta dužnost da se molimo Bogodetetu Hristu, Suncu Pravde, za pokajanje i prosvećenje svih zabludelih i za život i spasenje svega sveta.
 

Na kraju, radujući se Bogu i Božiću i proslavljajući Hrista Bogomladenca kao „jedino novo pod suncem", zapevajmo svi, jednim srcem i jednom dušom, pesmu pastira i anđela:

„Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja!"