Povratak Boljšog teatra na svoju istorijsku pozornicu

U istorijatu slavnog moskovskog Boljšog teatra 2011. godina ima posebno mesto: u proleće će glavni teatar Rusije slaviti 235. godišnjicu, a u jesen će se, posle završetka grandiozne rekonstrukcije vratiti na svoju istorijsku pozornicu.


Boljšoj teatar je jedan od simbola ruske kulture. On je poznat u svim zemljama, na svim kontinentima. Istorijska zgrada sa čuvenom kovanom kvadrigom Apolona na timpanonu njegove fasade poznata je svakom civilizovannom čoveku. Više od 5 godina je to delo neimara Osipa Bovea bilo u skelama – rađene su bile opširne restauracije i rekonstrukcije tog teatra. Najzad, spoljni radovi su završeni, te zgrada pozorišta na Pozorišnom trgu izgleda onako, kako je izgledala nekad. Na račun podzemnih prostorija je njegova površina povećana skoro dvostruko, a korišćenje novih tehnologija je pretvorilo zgradu u supersavremenu. Završena je montaža pozornica: teatar će imati pozornice za opere i za  balete. I to pomoću samo jednog dugmeta se može dobiti pozornica potrebne konfiguracije. Danas se vrše radovi u sali za gledaoce – pozlaćuju se elementi na kojem su prikazani Muze i Apolon. Lože i sale Boljšog teatra  će biti tapacirane tkaninama, koje su ručno izrađene prema tehnologijama iz 19. veka sa ukrasima od zlatne i srebrne srme.


Prema dugogodišnjoj tradiciji, prilikom otvaranja sezone se daje ruska klasična opera. Ovog puta će tradicija biti prekršena, -  saopštio je glavni dirigent i muzički rukovodilac teatra Vasilij Sinajski. Planira se gala-koncert, u kojem će nastupiti sve zvezde  og teatra – i operske dive, i balerine. Inače će prvi strani gost na glavnoj pozornici Boljšog teatra biti trupa čuvenog milanskog teatra La skala.

Boljšoj teatar smatraju u svetu uzorom ruske klasike, mada on ima na repertoaru osim klasičnih remek-dela i savremene opere i balete. Neki od njih se stvaraju specijalno prema narudžbi Boljšog teatra – to je tradicija, koja je nastala u 19. veku. Između ostalih, jedan od očekivanih događaja sezone će biti takva premijera – balet Izgubljene iluzije peterburškog kompozitora Leonida Desjatnikova.   
 

Čini mi se da Boljšoj teatar mora da ima dva smera, - tvrdi Vasilij Sinajski, - tako reći, dva lica - za ruske gleaoce i za stranu publiku. U inostranstvu će uvek biti potražnja za umetnošću. Tamo moraju da budu sigurni da je ta umetnost u Boljšom teatru zastupljena na najvišem nivou.
 

Prilikom prve priredbe posle rekonstrukcije će publika prvi put videti i novu zavesu, tačnu kopiju zavese iz sredine 19. veka. Zavesa se podiže i spušta, ona nije tkana, već naslikana na bešavnom platnu razmera 17 prema 24 metra. Na  ogromnom platnu je prikazan siže Moskve iz 1612. godine, povezan sa stasanjem ruske državnosti. Istorijska relikvija nije sačuvana. Savremeni umetnici su obnavljali zavesu prema skici, gravuri u boji i fotografiji.