Stranci neće moći da kupe pograničnu zemlju u Rusiji

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev utvrdio je spisak teritorija gde je strancima zabranjeno da kupuju zemlju. U skladu sa Zemljišnim zakonikom, član 15, tačka 3, strani građani, lica bez državljanstva i strana pravna lica ne mogu da budu vlasnici zemljišnih parcela na pograničnim teritorijama, čiji spisak utvrđuje šef države.

U svetu postoje razna ograničenja kupovine zemlje, i razlozi nacionalne bezbednosti, vezani za granice zemlje, u tom pitanju nisu na poslednjem mestu. U nizu država uveden je potpuni moratorijum za strance na kupovinu bilo kakve zemlje. Takva zabrana deluje u Kini, Izraelu, Estoniji, Rumuniji, Belorusiji, Albaniji, Vijetnamu, Tajlandu, Indoneziji. Osim toga, mnoge zemlje zabranjuju strancima da kupuju poljoprivredne zemlje – to su Mađarska, Turska, niz pokrajina Kanade i SAD, Maroko i Litvanija. U nizu zemalja pod zabranom prodaje nalaze se teritorije nekoliko desetina kilometara od državnih granica.

Na spisku koji je odobrio predsednik Rusije takođe su južni primorski gradovi, među kojima je Soči, mesto gde će se održavati Olimpijada-2014. godine, kao i većina sibirskih i dalekoistočnih regiona, koji imaju status pograničnih. Ipak nije jasno šta da se radi sa stranim građanima koji odavno žive na sopstvenoj zemlji u Rusiji. Država ne može da oduzme od stranaca kupljenu pograničnu zemlju, mada može da priredi za njih amnestiju, smatra stručnjak tržišta zemljišnih poseda Iljja Terentjev.

Ako je teritorija koja se nalazi na granici Rusije sa drugom državom bila ranije kupljena od strane inostranih kompanija, pravnih lica zakonito, između ostalog i prema ruskom ustavu, naravno, pravo vlasništva niko ne može da zabrani ili ukine.

U stvari, ukaz ruskog predsednika izazvao je momentalnu reakciju u Estoniji. Stanovnici ove zemlje očekuju objašnjenja, jer na ruskim teritorijama koje se graniče sa Estonijom vekovima su živeli predstavnici ugro-finske pravoslavne narodnosti Setu. Mnogi od njih su se posle obnove nezavisnosti Estonije našli na teritoriji te zemlje, ali nekretnine, rođaci i grobovi predaka ostali su u Rusiji. Šta će sa njima biti, objašnjava predsednik komiteta Državne dume za izgradnju i zemljišne odnose Martin Šakum.

Ako na današnji dan strani građani poseduju zemljišnu parcelu, oni su obavezni da poštuju zakonske zahteve: da je prodaju ili odustanu od prava vlasništva, prebacivši ga u pravo zakupa.

Tako se zemlja neće oduzimati od fizičkih lica: izmeniće se vid prava na zemlju. Najverovatnije sa stranim kompanijama koje podseduju zemljište na pograničnim teritorijama Rusije postupiće se slično.