Oružje 21. veka: Trojan umesto rakete

Kibernapadi mogu da provociraju globalnu tehnogenu katastrofu. Takav je zaključak istraživača iz međunarodne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Posebna opasnost po mišljenju analitičara Organizacije nastaje u slučaju kombinacije nekoliko događaja. To mogu biti dva kibernapada koji se dešavaju istovremeno; ili delovanje hakera koje se podudari sa elementarnom nepogodom ili napadom terorista.

Opasne virtualne igre igraju danas ozbiljni ljudi. Na primer, direktor nemačkog Instituta za bezbednost i međunarodne poslove Folker Pertes. Prema podacima skandalozno čuvenog sajta Vikiliks, u januaru 2010. godine ekspert za bebednost je poslao telegram ambasadoru SAD u Nemačku. On je preporučio Vašingtonu da vodi politiku skrivene sabotaže u pogledu nuklearnih objekata Irana – uključujući provaljivanje kompjutera, organizaciju „nesrećnih slučajeva“ i eksplozija. Što je karakteristično, u spisak terorista ga zbog toga nisu uključili, naprotiv preporuke su saslušali uticajni američki činovnici, između ostalog Kondoliza Rajs.

Očigledno se u toku ove plodotvorne saradnje i pojavio „trojanac“ Staksnet, pronađen na leto 2010. godine. Prema podacima analitičara Organizacije, on je bio stvoren specijalno za upad u kompjuterske sisteme iranskih fabrika za obogaćivanje uranijuma.

U poslednje vreme napori hakera su usmereni na sisteme upravljanja velikih korporacija i posebno čuvanih objekata. Informacije o napadima pojavljuju se mal te ne svake nedelje. I stopostotne zaštite od njih za sada, nažalost, nema, priznao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert za informacionu bezbednsot Aleksandar Vlasov.

Problem je u balansu između sve lukavijih metoda napada i sistema zaštite. I ovde se postavlja još jedno pitanje – da li samo vlasnici ovakvih objekata treba da finansiraju zaštitu od potencijalnih terorista. U čitavom svetu za sada ova obaveza se polagala na vlasnike, ali već se razmišlja o tome da i država treba da učestvuje u tome, štiteći svoje građane. A stopostotne zaštite u principu ne može biti. Ona je tako skupa da niko ne može da je sebi dozvoli.

Čini se očigledno da bezbednost takvih objekata kao što su naftovodi i gasovodi, tim pre atomske centrale, treba u prvom redu da brine državu. Ali referate Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Beloj kući očigledno ne čitaju. I znači da je, ako je verovati Vikiliksu i preporukama nemačkih genija, u našem veku „trojan“ efikasniji od balističke rakete.