Avganistan: gost poželeo da ostane

Kako se saznaje iz saopštenja novinskih agencija, vlada Harmida Karzaja trenutno pregovara sa SAD-om da se na teritoriji Avganistana naprave stalne američke vojne baze. Na konferenciji za štampu u Kabulu Karzaj je objasnio neophodnost date namere svojih starijih prekookeanskih prijatelja lapidarno: Oni to žele.

Realizacija američkih planova, uzimajući u obzir dugotrajni karakter strateških odnosa sa Amerikom, uverio je Hamid Karzaj, doneće zemlji bezbednosti i ekonomski procvat.

Zanimljivo da se paralelno sa objavljivanjem činjenice da se pregovara o američkim bazama, u britanskom listu Fajnenšl Tajms pojavila skoro senzacionalna izjava komandanta NATO i američkih trupa u Avganistanu, američkog generala Dejvida Petreusa. Dati rat protiv pokreta taliban, izjavio je on u intervjuu ovom izdanju, tek počinje. Otkrovenje da posle skoro 10 godina rata u Avganistanu koalicione trupe tek počinju borbena dejstva protiv talibana biće, po rečima lista, slaba uteha za saveznike i one članove američkog kongresa koji su već umorni od tog rata, tužno primećuje Fajnenšl Tajms.

U kontekstu dešavanja nekako ne baš sigurno zvučala je izjava generalnog sekretara NATO-a Andresa Fog Rasmusena o tome da su rukovodstvo alijanse i vlada Karzaja odlučili da objave početak predaje odgovornosti za bezbednost lokalnim organima vlasti već 21. marta. Tada će zemlja obeležavati Novu Godinu po istočnom kalendaru. Pavel Zolotarev, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu, general-major u penziji, ocenjuje aktualnu situaciju u Avganistanu kao protivrečnu.

Povodom toga da Obamina administracija veoma želi da započne povlačenje, govori ekspert, to je apsolutno tačno. To da unutrašnja situacija ne dozvoljava da se to učini, takođe je apsolutno tačno. Što se tiče vojnih baza, to bi bio logični nastavak onoga čemu Amerikanci teže. Naravno, u datom regionu oni bi hteli da imaju poligon. Ovde je njihov sada glavni suparnik na ekonomskom frontu u krajnjoj liniji – Kina. Rastući regionalni lider Indija, Pakistan i Iran. Imati mogućnost makar ograničenog ali stalnog vojnog prisustva u regionu verovatno je njihov san.

Za realizaciju svog sna prekookeanskom gostu koji je, istina, došao u avganistanku kuću pod punom ratnom opremom i u pratnji ništa manje ubedljivo opremljenih saputnika, nije bilo potrebno mnogo. Dovoljno je bilo izraziti želju. Moglo bi verovatno i bez toga. Ali pravila pristojnosti gost, makar i formalno, mora da poštuje. Između ostalog, sada gost postaje stalni stanar, tako da domaćin može da se bavi sitnim brigama održavanja reda u „sobama“. A rat sa talibanima može da se započne i od početka. Jer pitanje otići ili ostati u suštini je već rešeno.