Arktički dogovor Rosnefta i BP je u rukama TNK-BP

TNK-BP može da se uključi u zajednički projekat Rosnefta i Britiš Petroleuma (BP) za eksploataciju arktičkog kopna. Svoju poziciju savet direktora TNK-BP će razmotriti na sednici 18. februara. Od njegove odluke, u suštini zavisi sudbina rusko-britanskog dogovora u celini.

O tome da su njegovi interesi oštećeni TNK-BP je izjavio nakon što su dva svetska giganta u oblasti nafte i gasa – ruski Rosneft i britanski BP sredinom janauara saopštili da osnivaju stratešku alijansu. Kompanije su razmenile akcije (za 9,5 procenta Rosnefta BP je dao 5 procenata svojih hartija od vrednosti) i dogovorile su se da osnuju zajedničko preduzeće za eksploataciju tri deonice na arktičkom kopnu.

 Ovaj posao je izazvao oštru kritiku od strane ruskog konzorcijuma „Alfa, Akses/Renova“ (AAR), koji na paritetnoj osnovi s BP poseduje TNK-BP. U AAR tvrde da po akcionarskom sporazumu svi projekti vezani za naftu i gas učesnika na teritoriji Rusije i Ukrajine moraju da se realizuju preko TNK-BP. Izuzetak može predstavljati samo slučaj da posao ne zainteresuje kompaniju. Međutim, TNK-BP niko nije ponudio rad na Arktiku, što je narušilo njena prava.

Na osnovu toga preko Visokog suda u Londonu AAR je uspeo da obustavi dogovor BP i Rosnefta. Konačnu odluku 7. marta treba da donese stokholmska arbitraža. Do tada strane mogu postići međusobni sporazum, navodi generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Sad ima prilično mnogo glasina o budućnosti TNK-BP. Na primer, aktivno se razmatra scenario slivanja Rosnefta i TNK-BP. U ovom slučaju, naravno, pitanje o ulasku TNK-BP u projekte vezane za kopno u Karskom moru dobiće drugi tok. Međutim, ako do slivanja Rosnefta i TNK-BP ipak ne dođe, kompromisnu varijantu moglo bi da predstavlja upravo učestvovanje TNK-BP u ovom zajedničkom preduzeću.

Za Rusiju je, bezuslovno, interesantnije učestvovanje u projektu upravo BP. Ova kompanija ima dovoljnu finansijsku bazu i veliko uspešno iskustvo rada na kopnu, što u ovoj situaciji ima odlučujući značaj, smatra Konstantin Simonov.

Meksički zaliv je neprijatna stranica u istoriji kompanije BP. Međutim, u celini, ona ima jako mnogo uspeha. Ista ova bušotina u Meksičkom zalivu je u tehničkom smislu fantastično složen projekat, tamo dubina samo morskog dela iznosi kilometar i pol. U Karskom moru dubina nije tako velika, ali je zato tamo složena situacija s ledom. Iskustvo BP bi bilo krajnje korisno. TNK-BP nema ovakvo iskustvo u radu na morskom kopnu.

Sad je pitanje da li će Rosneft, BP i TNK-BP uspeti da nađu kompromis. Ako budu uspeli – projekat za zajedničko osvajanje arktičkog kopna će krenuti. Ako ne, TNK-BP ima snage da poseče dogovor u korenu. A ujedno i dotok dugoročnih inostranih investicija u Rusiju i prvi realni projekat eksploatacije arktičkih bogatstava. Zapadni biznis pažljivo prati situaciju, računajući rizike i korist.