Gruzija potvrđuje usmerenje na revanš

Gruzija je spremna da navede svog glavnog spoljnog protivnika. To je Rusija. Takva osnovna ideja se razrađuje u Tbilisiju u novoj koncepciji nacionalne bezbednosti.

Između ostalog, u dokumentu koji se razmatra nema ništa novo. Jednostavno režim Saakašvilija je prestao da pribegava lukavstvima. I odlučio je da označi prioritete svoje spoljne politike. Posle događaja 2008. godine, kada je Gruzija izvela agresiju protiv Južne Osetije, a Rusija uzela u zaštitu narod ove male republike i garantovala takođe bezbednost Abhazije, Tbilisi je već napravio svoj izbor. Tako smatra stručnjak za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksandar Karavajev.

U dokumentu su fiksirane očigledne stvari. To što su gruzijske vlasti smatrale Rusiju svojim glavnim protivnikom, bilo je jasno počev od 2006. godine. Tada je već bilo jasno da je u pregovaračkom procesu između Moskve i Tbilisija nemoguće naći neki konstruktivni tok. U celini, sada, posle svih događaja koji su se desili u odnosima dve države, ne čudi što su oni upisali Rusiju u spisak glavni protivnika.

Dokument je predat paralmentu, gde sve političke stranke tobože mogu da izraze svoje mišljenje o problemu nacionalne bezbednosti. Kako je izjavio predsednik parlamenta David Bakradze, koncepcija treba da bude usvojena na osnovu političkog konsenzusa i uzimajući u obzir mišljenje opozicije. Konsenzus je, naravno, lepa reč, ali u pogledu Gruzije teško da je primenjiva, prevelika je provalija između vlasti i opozicije u toj zemlji. Mada je unapred jasno da će predsednik dobiti na potpisivanje upravo onaj dokument koji želi da vidi. Njemu je važno da odreši sebi ruke u slučaju nove vojne avanture: uvek će biti mogućnost da se opravda da je delovao braneći suverenitet Gruzije. O tome šta se u stvari krije iza novog pojma nacionalne bezbednosti govori zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Vladimir Žarihin.

Proglašavanje Rusije za glavnog vojnog neprijatelja Gruzije u suštini otkriva revanšističke planove Gruzije. I sve izjave koje se daju u prvom redu u stranu EU da Gruzija ne planira vojnim metodama da obnavlja svoj terotorijalni integritet, precrtavaju se upravo ovim uključivanjem Rusije u spisak glavnih neprijatelja Gruzije.

Plašiti spoljnim neprijateljem tradicionalni je postupak za vlasti koje nisu u stanju da reše unutrašnje probleme. A takvih je kod Saakašvilija dosta. Na nedavnom zasedanju Saveta UN za ljudska prava, gde se razmatrao pravobranilački dosije Gruzije, predstavnici međunarodne zajednice skrenuli su pažnju Tbilisija na odsustvo nezavisnog sudskog sistema, samovolju policije, gonjenje opozicije i novinara. Podignuta su pitanja o preteranom gruzijskom nacionalizmu i propagandi, usmerena protiv Rusa, Abzaha i Osetina. Ova pitanja Saakašvili očigledno ne planira da rešava.