Letoniji ukazali na nepovoljnu sitauciju sa ljudskim pravima

Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi skrenula je pažnju letonskih vlasti na nepovoljnu situaciju oko ljudskih prava u zemlji. Vrhovni komesar OEBS-a za pitanja nacionalnih manjina Knut Volebek, koji je posetio republiku, izjasnio se za pojednostavljivanje ispita za naturalizaciju, koji je ozbiljna prepreka na putu naturalizacije stotina hiljada letonskih lica bez državljanstva, pretežno ruskofonskih.

Drugi predlog Vilebeka, koji je izneo za vreme sastanka sa rukovodiocima društvenih organizacija u gradu Daugavpilsu je da se maksimalno uprosti proces davanja letonskog državljanstva za decu lica bez državljanstva. Ove mere u slučaju njihovog sprovođenja mogu da oslabe diskriminacione barijere podignute u pribaltičkoj republici posle raspada bivšeg SSSR. Ipak one nisu u stanju da ih uklone u potpunosti.

Da podsetimo da brojnost stanovništva Letonije iznosi oko 2,3 miliona ljudi. Od njih skoro 345 hiljada uglavnom ruskofonskih stanovnika, koji nemaju državljanstvo. Oni su lišeni učešća u parlamentarnim i lokalnim izborima, kao i izborima za Evropski parlament. Ali time se stvar ne iscrpljuje. Postoji nekoliko desetina različitih položaja državljana i lica bez državljanstva. Oni važe u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i jezičkoj sferi, kao i u obrazovanju, zapošljavanju, medicini, drugim oblastima.

Faktički u Letoniji je na delu kršenje ljudskih prava i sloboda po etničkom principu, što predstavlja izazov jedinstvenoj Evropi, čiji član je pribaltička republika. Dato pitanje više puta se razmatralo u Savetu Evrope, Parlamentarnoj skupštini SE, OEBS-u, Evropskom paralmentu, čak i u Komisiji UN za borbu protiv ispoljavanja rasne diskriminacije. U ovim organizacijama iznosile su se preporuke o tome da je neophodno dovesti letonsko zakonodavstvo u sklad sa međunarodnim normama, između ostalog sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava. U rigi su ove preporuke ignorisali. Iz tog razloga što su letonske vlasti zainteresovane za očuvanje napetosti kako unutar zemlje, tako i sa Rusijom, ubeđen je rukovodilac odeljenja za Baltičke zemlje Instituta za zemlje ZND Mihail Aleksandrov.

Zato što su oni došli na vlast na konfrontaciji sa Rusijom i Rusima. Svoju političku legitimnost crpe iz ove konfrontacije. Ako konfrontacije ne bude, oni treba da odu, ovi ljudi, da dođu novi.

Ali to upravo ne žele u letonskoj prestonici. Podela društva za vladajuću letonsku elitu je način političkog preživljavanja. Oni se plaše da lica bez državljanstva, ukoliko dobiju građanska prava, neće glasati za ljude koji su podigli diskriminaciju na etničkoj osnovi na prvo mesto državne politike. EU, po svemu sudeći, sklon je da ne zatvara oči pred kršenjem ljudskih prava u Letoniji. Mada ne planira da je pozove na red. Tamo se očigledno takođe plaše političkih promena u baltičkoj republici.