Pohod na Suec: provera čvrstoće

Iranski ratni brodovi su ušli u Suecki kanal. Fregata „Alvand“ i brod za snabdevanje „Hark“ prošli su kroz vrata brane u utorak i kreću se prema Sredozemnom moru, a dalje – prema sirijskim lukama. Informacija je izazvala proteste Izraela i uskomešala je svetsku javnost. Međutim, u upravi Sueckog kanala izjavljuju da trenutno nema nikakvih osnova za zatvaranje pristupa kanalu za vojne brodove bilo koje zemlje.

Činjenica da su se iranski ratni brodovi pojavili u Suecu nije slučajno izazvala takvu reakciju. Atmosfera u regionu je užarena kao što već odavno nije bila. A sad na cenu stupaju iranska fregata i motorni čamac, koji neometano prolaze kroz Suecki kanal. Treba imati u vidu da se brodovi ove zemlje preko 30 godina nisu propuštali kroz Suec.

Treba istaći da Egipat ostaje jedina arapska zemlja, koja nema diplomatske odnose s Iranom. Njihov raskid predstavljao je reakciju iranske vlade, koja je došla na vlast usled islamske revolucije 1979. godine na potpisivanje mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela.

Kako je vreme odmicalo u Teheranu su sve više postajali svesni potrebe za direktnim političkim dijalogom s najvećom zemljom arapskog sveta. Ovome je u prilog išla i sve veća izolacija Irana u Bliskoistočnom regionu. A sadašnji događaji u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku su, kako smatraju neki politikolozi, naveli Iran na pokušaje da ojača svoje pozicije u regionu. I iranski brodovi u Sueckom kanalu predstavljaju svojevrsno testiranje novih režima u regionu u odnosu na Iran, smatra politički analitičar portala „Regnum“ Stanislav Tarasov.

Poznato je da je Egipat svojevremeno potpisao kemp-dejvidski sporazum. U skladu s ovim dogovorima predsednik Mubarak nije propuštao nijedan vojni brod zemalja, koje je Izrael smatrao protivničkim. Kad je došlo do promene režima Iran nije slučajno uveo svoja dva, kako ih Izrael naziva „vojna korita“. Radi se o tome kako će se nove egipatske vlasti ponašati prema Iranu i Izraelu.

Drugi, podjednako važan cilj iranskog „pohoda kroz Suec“ jeste Sirija. U ovoj zemlji – jedinom vernom savezniku Teherana u regionu takođe su postojali pokušaji da se destabilizuje situacija. I iranski brodovi na sidrištima blizu sirijskih luka mogu predstavljati bitnu podršku (prirodno, psihološku) vladajućem režimu.

Glavni zaključak analitičara glasi: revolucionarna situacija u regionu poprima preteće nijanse – uvodi se vojna komponenta. Ne treba isključiti ni mogućnost lokalnih oružanih konflikata.