Novo kraljevo ime – Oskar

Kralj govori! najbolji je film po verziji američke filmske akademije. Takav je glavni rezultat 83. cermonije dodele nagrade Oskar, završene u Los-Anđelesu.

U pravu su bili oni koji su se kladili na priču toma Hupera o engleskom kralju Džordžu 6, koji je mucao. On je između ostalog dobio i ličnog Oskara za režiju. U pravu su bili i oni koji su se kladili na popularnog glumca Kolina Firta, koji je dibo svoju zlatnu statuetu za ulogu kralja. Između ostalog, upravo takve sugestije davala je jedna ugledna bukmejkerska agencija, mada do poslednjeg trenutka šanse su bile 50:50. U neposrednoj blizini filmskog monarha držao se tvorac internet mreže Fejsbuk – glavni junak filma Socijalna mreža. Ipak novi rad Dejvida Finčera, autora kultnog filma 90-ih Borilački klub, može se reći, ispao je iz trke, dobivši Oskara samo za scenario.

Ruski filmski kritičar Valerij Kičin prilično tačno je predvideo ishod borbe za Oskara, mada je njegovo mišljenje mnogo strožije od ocena članova Američke akademije filmskih umetnosti i nauka. Aktualni raspored pretendenata bio je osetno slabiji od prethodnih godina, što dokazuje i skromni uspeh kandidovanih filmova u svetskim i ruskim bioskopima, primetio je Valerij Kičin u intervjuu za Glas Rusije.

Socijalna mreža Dejvida Finčera je film koji je aktuelan u ovom trenutku, ali mi se čini prlično dosadnom biografijom o sposobnom momku koji se uzdiže ka momentalnoj slavi i bogatstvu. Kralj govori, film Toma Hupera, gde vrlo zanimljivo igra Kolin Firt, sasvim je obična psihološka drama. Crnog labuda Darena Aronofskog, psihološki triler iz baletskog života, u istaknute filmove takođe ne bih ubrojao. Kao ni fantastični akconi film Kristofera Nolana Početak: dobar film, ali nimalo bolji od desetina sličnih filmova.

Između ostalog film Crni labud i Početak, koje je pomenuo Valerij Kičin, takođe nisu ostali bez nagrada. U prvom je za najbolju ulogu bila nagrađena veličanstvena glumica Natalija Protman, koja je odigrala balerinu. Drugi je dobio Oskara za dostignuća u kinematografiji. Ali upravo pravih kinematografskih dustignuća nedostaje savremenom filmu, i aktualna dodela Oskara samo još jednom na to podseća, smatra Valerij Kičon.

Sada film preživljava epohu odumiranja starih formi i rađanja novih, čije mogućnosti još ne znamo, nastavlja Valerij Kičin. Imam u vidu nove tehnologije, koje su u datoj etapi vratile kinematografiju njenom prvobitnom stanju mešavine, samo visokotehnološke mešavine, kada se čudimo trikovima, specijalnim efektima, novoj animaciji, koja preti da pomrači svetsku kinematografiju i već se takmiči sa njom pod ravnopravnim uslovima.

U svakom slučaju danas je nagrada Oskar nesumnjivo najveća i naprestižnija filmska nagrada u svetu. I još, kako je rekao poznati ruski filmski režiser Nikita Mihalkov, dobitnik Oskara 1994. godine u nominaciji za najbolji strani film, ova nagrada je realna korist. Čovek koji je dobije ima pristup novim budžetima, novim projektima, ima mogućnost da se ispolji kao režiser, koji pretenduje na nešto značajno. Ako je to zaista tako, za nove dobitnike nagrade Oskar ćemo još više puta čuti.