Zlatna maska: u traganju za novim rakursima

Po 17. put u Moskvi se otvara Nacionalni pozorišni festival Zlatna maska, koji svake godine rezimira rezultate sezone i nagrađuje najbolje radove i najbolje pozorišne poslenike. Ovog puta žiriju predstoji da izabere najbolje od skoro sto predstava, što je rekordni broj.

Pobednik festivala u nominaciji najbolja strana predstava prikazana u Rusiji prošle godine, po tradiciji poznat je već uoči otvaranja Zlatne maske. Za 2010. godinu o toj nominaciji pobedila je predstava Dramskog pozorišta austrijskog grada Graca Sat kada ništa nismo znali jedno o drugom reditelja Viktora Bodoa iz Mađarske. U ovoj predstavi koja je urađena kao fantastična atrakcija, sadržane su vrlo duboke misli. Rad Viktora Bodoa je moj najjači utisak u poslednjih nekoliko godina od pozorišta, priznao je u inverjuu za Glas Rusije poznati moskovski pozorišni kritičar Marina Davidova.

Pred našim očima sve vreme teče život, fragmenti realnosti – govori ekspert o australijskoj predstavi. Mi idemo, recimo, na posao i prolazimo pored para koji se ljubi ili čoveka koji plače u gomili, ili pored neke tuče. Mi nismo svedoci početka i završetka tih priča. One dospevaju u naš vidokrug kao fragmenti realnosti. Obično sečemo te fragmente, zato što u sižeu naših života oni nemaju principijalnu ulogu. Ali uvek su nešto važno za život drugih. Svaki put kad to vidimo, uklapamo to u običajene žanrovske sheme: Evo, ovde je verovatno melodrama, a ovde tragedija, ovde neka farsa. Mi hoćemo čak siže o sopstvenom životu da uklopimo u neki žanr. A Viktor Bodo u svojoj predstavi pokazuje da se život ne uklapa u okvire nekog žanra, i njen siže je apsolutno nepredvidiv. Reditelj pokušava da kroz ovu fragmentarnu pozorišnu realnost natera gledaoca da vidi realnost u nekom novom svetlu, nudi novu optiku, korz koju vidimo sam život. A zadatak umetnika se u tome i sastoji – da pruži novi rakurs kroz koji ćemo nešto shvatati o životu kao takvom.

Poslednjih godina Zlatna maska poziva mnogo stranih gostiju – direktora festivala, producenata, kritičara. Njima je upućen projekat Rašn Kejs, čiji je cilj, kako je objasnila Marina Davidova, da predstavi sliku savremenog ruskog pozorišta stručnjacima iz čitavog sveta.

Naravno, rusko pozorište strancima izgleda kao carstvo tradicije – primećuje ruski kritičar. I mada se kod nas u poslednje vreme pojavilo mnogo radova ekpserimentalnog pozorišta, neobičnog, u celini moje zapadne kolege često govore da je naše pozorište pomalo staromodno. U tome postoje i svoji nedostaci, i svoje prednosti. U Rusiji je i dalje vrlo jaka pozorišna škola, glumačka škola. Određeni trend vezan za tradiciju ruskog psihološkog pozorišta ostaje moćan. A šta možemo još da ponudimo? Upravo snažnu pozorišnu školu  i jaku psihološku tradiciju.

Dobitnici Zlatne maske biće poznati 15. aprila – na dan zatvaranja festivala.