Avganistan: NATO pokazuje vrata

Predsednik Karzaj već je pokazao NATO-u vrata. Takav naslov nemački nedeljnik Špigel dao je saopštenju da je avganistanski lider u istočnoj provinciji Kunar nastupao pred starešinama plemena i predstavnicima lokalnog stanovništva. Upravo u toj provinciji piloti američkih helikoptera naneli su nedavno raketni udar na grupu od 9 dece, mislivši da su teroristi. A malo ranije tamo je u avionskom napadu poginulo 65 civila, uključujući žene i decu.

Vrlo smo strpljivi ljudi, izjavio je u svom govoru Karzaj, ali došao je kraj našem strpljenju. Ako se vodi borba protiv terorista, rekao je on dalje, treba ih tražiti tamo gde se oni kriju poslednjih godina. Jasno je da je Karzaj imao u vidu susedni Pakistan. Ne sa izazovom, a pun poštovanja smerno prosim SAD i NATO da prekinu borbena dejstva u našoj zemlji, zaključio je svoj govor predsednik Avgansitana.

Bez obzira na istočnjački uvijene ograde na račun poštovanja i smernosti govor Karzaja proizveo je efekat bombe.

Što se tiče reakcije visokih vojnih činova iz Pakistana i NATO-a, nje u suštini uopšte nije bilo. Da li od takve neočekivane smelosti od strane svog tobože do sada poslušnog štićenika, Vašington i Brisel pomalo su se zbunili ili su našli da je sasvim dovoljno izvinjenje za kolateralne žrtve, dato ovih dana.

Između ostalog bukvalno jedan dan pre Karzajevog bunta, Gejts je istupajući na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a pročitao saveznicima notu zbog težnje da što pre odu iz Avganistana. Po njegovim rečima, sada se previše pregovara o odlasku i nedovoljno o postizanju ciljeva. Pri tome čisto na američki način Gejts je napomenuo da Vašington svake godine troši na rat u Avganistanu skoro 120 milijardi dolara. Pa i većina poginulih u borbama, dodao je on, vojnici su SAD. Eksperti, razume se, nemaju iluzije na račun posledica izliva Karzajevih emocija. Tako smatra i zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu, general-major u penziji Pavel Zolotarev.

Što se tiče oštre Karzajeve izjave, mislim da je ona data pre svega računajući na reakciju sopstvenog naroda. On naravno odlično shvata da povlačenje NATO i američkih trupa može da dovede do ponavljanja scenarija s Nadžibuom. Ali ja bih ipak podelio NATO i SAD. Amerikanci, pronašavši grupu ljudi, odmah napadaju, ne trudeći se posebno da utvrde ko su ti ljudi. Evropljani – Francuzi, na primer, prvo pokušavaju da se po mogućnosti razaberu, i tek onda napadaju. Zato bi trebalo da se zamisle pre svega Amerikanci.

21. marta, uoči avganistanske Nove godine, Hamid Karzaj treba da navede prve provincije gde započinje predaja odgovornosti za osiguranje bezbednosti lokalnim bezbednosnim strukturama. Po svemu sudeći, interesi starijeg partnera i mlađeg saveznika tu se razilaze. Prvi očigledno ne namerava da žuri. Zanimljivo je koliko će još iz Kabula zvučati aluzija na čuvena „vrata“?