Moskva pojačava zainteresovanost za Afriku

Moskva pojačava zainteresovanost za Afriku. Predsednik Dmitrij Medvedev je imenovao predsednika komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Mihaila Margelova za svog specijalnog predstavnika za saradnju s afričkim zemljama. Pritom je predsednik države proširio krug obaveza svog predstavnika – Aleksandar Vasiljev, koji je vršio ovu dužnost, odgovarao je samo za veze s liderima afričkih zemalja.

U intervjuu za „Glas Rusije“ Mihail Margelov je istakao da se Afrika danas nalazi među prioritetima ruske politike.

Rusija kao globalna država ima i globalne interese, oni su na svim kontinentima. Afrika nije izuzetak. Pre nekoliko godina izjavili smo da se Rusija vraća u Afriku. Ona se ne vraća na rečima, već na delu. Mi učestvujemo u mirovnim operacijama OUN na ovom kontinentu, ulažemo velike političke napore za rešavanje njegovih političkih problema. Na primer, u Sudanu. U ovo složeno vreme radimo s Tunisom, Egiptom, Libijom i drugim zemljama, koje razdiru unutrašnje protivrečnosti i građanski ratovi. Za nas je sve to vrlo ozbiljan deo ruske spoljne politike.

Mihail Margelov planira da se usredsredi na pitanjima ekonomske saradnje, zato što i Rusija i zemlje Afrike mogu i treba da budu partneri na obostranu korist. On je ubeđen da danas saradnja u ekonomiji ozbiljno zaostaje za saradnjom u drugim oblastima. Za ostvarenje ovog cilja Margelov poseduje veliko radno iskustvo s mnogim afričkim partnerima.

Za dve godine rada u svojstvu specijalnog predstavnika za Sudan, stekao sam prilično čvrste radne veze s rukovodstvom Afričkog saveza, Lige arapskih zemalja, Organizacijom Islamska konferencija i drugim subregionalnim i međuregionalnim organizacijama. Dobre kontakte imam i s OUN.

Mihail Margelov je istakao da Rusija nikad nije imala kolonije u Africi, nikad nije bombardovala Afriku i nije obavljala kaznene operacije protiv afričkih naroda, za razliku od mnogih evropskih zemalja.

Imenovanje ovog specijalnog predstavnika predsednika Rusije za Afriku odigralo se na fonu vojno-političkih procesa bez presedana u nizu zemalja ovog kontinenta. Već je očigledno, između ostalog, da će se vojna operacije međunarodne koalicije na zatvaranju neba iznad Libije otegnuti na mesece. Ona se sve češće poredi s delovanjem NATO u Jugoslaviji 1999. godine i intervencijom SAD i Velike Britanije u poslove Iraka 2003. godine. U odgovor, sudeći po svemu, neizbežno sledi jačanje koordinacije pozicija Rusije s Kinom, Indijom, Brazilom i nizom drugih zemalja, između ostalog, s afričkim, kako bi se sprečilo dalje prekoračivanje mandata SB OUN u Libiji od strane međunarodne koalicije. Svakodnevno „proveravanje satova“ u vezi sa situacijom u ovoj zemlji, očigledno će postati jedno od ključnih u radu specijalnog predstavnika predsednika Rusije za Afriku.